Ћеранић: Цио исламски свијет подржава Русију у сукобу са Украјином – само не сарајевска политичка чаршија

СТВАРИ СЕ МИЈЕЊАЈУ И ЗАТО ШТО ЈЕ ДОШЛО ДО ПОМИРЕЊА САУДИЈСКЕ АРАБИЈЕ СА ИРАНОМ

• У Украјини се према званичним подацима Министарства одбране Русије, на страни Кијева борило 169 држављана Босне и Херцеговине, дио је погинуо, дио успио да се врати, а око стотину се још налази у ратној зони
• Хронологија терористичких напада у БиХ почиње 1997. године нападом у Мостару. Тада је активирана бомба која се налазила у аутомобилу паркираном непосредно уз полицијску станицу. Радило се о 30 килограма експлозива ТНТ. Повријеђено је 29 особа. Један за другим редали су се терористички напади на полицијске станице у Бугојну и Зворнику, на Америчку амбасаду и припаднике Оружаних снага БиХ у Рајловцу
• Извршилац све и једног терористичког напада у БиХ је из вехабијске структуре, тако да је и даље актуелна мисао Јасмина Мердана, аутора књиге „Вехабизам/селефизам: Није сваки вехабија терориста, али је сваки терориста био вехабија. Гдје су и шта сада вехабије раде?“
• Сваки добровољац који је отишао на сиријско ратиште, како би се борио на страни Ал Каиде или тзв. Исламске државе, најпознатијих терористичких организација, прије одласка јавио би се у матичну вехабијску енклаву гдје је добио упуства. Да ли су се понашали другачије приликом одласка у Украјину? Будите сигурни да нису

Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

УБИСТВО ратног извјештача Владлена Татарског у кафе ресторану у Санкт Петербургу ручно направљеном експлозивном направом, Федерална служба безбједности Русије оквалификовала је као тероризам и врло брзо привела Дарију Трепову, која је Татарском поклонила гипсану фигуру у којој је било 200 грама ТНТ са мноштвом ексера.

Украјинске службе безбједности означене су као наручилац и организатор терористичког акта, а сам чин је подсјетио на убиство Дарије Дугине, такође новинарке, у августу прошле године – такође експлозивном направом која је била подметнута под њен аутомобил.

Тероризам се вратио на „велика врата“.

Већ смо навикли да се сличне акције везују за џихад ратнике и припаднике вехабијског покрета, али у оба наведена случају извршиоци су били особе сасвим другог профила.

У Украјини се према званичним подацима Министарства одбране Русије, на страни Кијева борило 169 држављана Босне и Херцеговине, дио је погинуо, дио успио да се врати, а око стотину се још налази у ратној зони.

Иако податке, које је јавно изнио министар спољних послова Русије Сергеј Лавров званичне институције БиХ демантују, у свјежем сјећању је одлазак БХ држављана на сиријско ратиште да се боре на страни најпознатијих терористичких организација, што Ал Каида и фамозна Исламска држава сигурно јесу.

А све то, опет, подсјећа нас да је БиХ земља у којој се догодио низ терористички аката од којих је најпознатији био напад на Америчку амбасаду.

Исто тако, знамо да је у БиХ и даље присутна инфраструктура вехабијских параџемата, који су се након сукоба а потом споразума са Исламском заједницом БиХ, регистровали као невладине организације и наставили по своме.

Извршилац све и једног терористичког напада долазио је из вехабијске структуре, тако да је и даље актуелна мисао Јасмина Мердана, аутора књиге „Вехабизам/селефизам: Није сваки вехабија терориста, али је сваки терориста био вехабија. Гдје су и шта сада вехабије раде?“

Трагични сукоб у Босни и Херцеговини (у даљем тексту БиХ), као ни низ других ратова, није могао проћи без прилива страних бораца. Страни борци, добровољци, борили су се како на страни Срба, тако и Хрвата и босанских Муслимана. Међутим, најбројнији и најорганизованији долазак страних бораца био је на страни тзв. Армије БиХ, војске босанских Муслимана (данас Бошњака).

Како је по завршетку ратних сукоба објаснио амерички дипломата Жак Клајн, ратници џихада су из Авганистана премјештени у БиХ, како би били на једном мјесту и тако под контролом. На тај начин су се борци из низа арапских земаља, који су се у Авганистану под америчким окриљем борили на страни Ал Каиде а против армије Совјетског Савеза, поново окупили.

Арапски добровољци су се борили у саставу јединице Ел муџахид, која је била дио 7. Муслиманске бригаде III Корпуса тзв. Армије БиХ.

У војном смислу долазак ратника Ал Каиде није донио превагу на босанском ратишту. Први крајишки корпус Војске Републике Српске имао је скоро 100 000 припадника, те су српске бригаде лако излазиле на крај са придошлицама.

Муџахиди су остали упамћени по ритуалном одсјецању глава заробљеним српским војницима у Возући, никад кажњеном ратном злочину, и по другачијем начину практиковања ислама. Алија Изетбеговић, ратни лидер и најпознатији бошњачки политичар, назвао их је „новим муслиманима“ који ће Бошњаке учити „правом исламу“.

Радило се о вехабијској интерпретацији ислама, чије ширење је финансирано саудијским новцем. Вехабизам је у БиХ стизао праћен подршком Саудијске Арабије, која је финансирала изградњу низа џамија у БиХ, а она највећа, у Мојмилу код Сарајева, добила је статус екстеритеријалности, односно сматрана је територијом Саудијске Арабије.

Након рата у БиХ су се постепено стварали параџемати, енклаве у којима су живјеле присталице вехабијског покрета, по својим законима и обичајима. Дио су чинили борци Ел Муџахида који нису напустили БиХ, а све већи удио у вехабијском покрету имали су и домаћи, Бошњаци који су прихватали вехабизам.

Као што у хришћанству постоји подјела на католике, православце и протестанте, тако и у исламу, великој свјетској религији, постоји подјела на суните и шите, а постоје и различите интерпретације ислама. И то ни по чему није спорно. Проблем је што у вехабизму постоји милитантна црта, по којој је онај ко не прихвата вехабизам невјерник с којим се треба обрачунати.

У БиХ је вијековима практикован ислам наслијеђен од Османлија, односно Турске, а који се у много чему разликује од вехабијског виђења ислама. Тако су у БиХ почели терористички напади.

Иначе, тероризам треба посматрати као метод за реализацију политичких, односно геополитичких циљева. Примјеном насиља противника треба уплашити, стварајући хаос и пометњу, нарочито у редовима војске и полиције. Терористи траже публику. Што више у медијима „одјекне“ њихов чин, успјех акције је већи.

Хронологија терористичких напада почиње 1997. године нападом у Мостару. Тада је активирана бомба која се налазила у аутомобилу паркираном непосредно уз полицијску станицу. Радило се о 30 килограма експлозива ТНТ. Повријеђено је 29 особа.

Један за другим редали су се терористички напади на полицијске станице у Бугојну и Зворнику, на Америчку амбасаду и припаднике Оружаних снага БиХ у Рајловцу.

У политичком и медијском дискурсу у Босни и Херцеговини дуго су се водиле расправе о томе да ли је БиХ терористичка земља или не.

Док су из Републике Српске долазиле неподијељене осуде терористичких напада уз неминовну квалификацију да је ријеч о терористичком чину, у Сарајеву су избјегавали квалификацију „терористички“ и настојали пронаћи друге мотиве за извођење напада.

Разлог је једноставан. Све терористичке нападе у БиХ извели су припадници вехабијског покрета, односно Бошњаци.

Како смо већ навели, долазак арапских бораца и прилив присталица вехабијског покрета у БиХ одвијао се под међународним окриљем. Уз америчку подршку, стизали су у Загреб и Ријеку (Република Хрватска), а из Хрватске у БиХ су пребацивани често и британским војним возилима. По завршетку рата (21. новембар 1995. године) већи дио ратника Ел Муџахида НАТО је пребацио на Косово, гдје су се поново борили против Срба, а дио је пребациван у Чеченију, како би се током чеченског рата супротставили руској војсци и полицији.

Дио ових бораца био је и у Либији, Сирији. Дјеловали су као НАТО пјешадија.

Међутим, терористичке акције које су присталице вехабијског покрета извеле у БиХ, прије се могу сврстати у унутрашњи тероризам, него у међународни.

Поједини „неконтролисани дијелови“ вехабијског покрета на своју руку су хтјели остварити „подвиг“. Ни једна истрага није открила учешће западних обавјештајних служби у припреми терористичког напада. Еклатантан доказ је напад на Америчку амбасаду. Тај и други напади били су искључиво резултат „домаће памети“. Али, одговорност НАТО за довођење муџахида и стварање вехабијске инфраструктуре у БиХ је неспорна.

Вехабијске енклаве су и даље присутне у БиХ, а након сукоба са Исламском заједницом у БиХ, њихове енклаве, односно параџемати, како се усталио назив за њих (параџемат је лажни џемат, тј. џемат који није у саставу Исламске заједнице у БиХ) судски су регистроване као невладине организације и наставиле да дјелују.

У чему се огледа опасност?

Сваки добровољац који је отишао на сиријско ратиште, како би се борио на страни Ал Каиде или тзв. Исламске државе, најпознатијих терористичких организација, прије одласка јавио би се у матичну вехабијску енклаву гдје је добио упуства. Да ли су се понашали другачије приликом одласка у Украјину? Будите сигурни да нису. Међутим, зашто их нема у терористичким акцијама у Украјини, не спомињу се ни као суорганизатори?

Историјско помирење Саудијске Арабије и Ирана уз посредништво Кине сигурно да је „подсјекло крила“ онима који су унутар вехабијског покрета подстицали на терористички чин и индокринисали младе. Уосталом, из куће Сауда поручено је да неће дозволити вехабијском приступу исламу да наруше ханбелијски месхеб. То је изјавио принц Салман, престолонасљедник и стварни владар Сауди Арабије, за Вашингтно пост.

Уосталом, цио муслимански свијет подржава Русију у сукобу са Украјином. Изузетак је једино сарајевска политичка чаршија.