ЧЕДОМИР АНТИЋ: Писмо Беднику

Људска Мизеријо,

Надао сам се да никада више нећу морати да Вам пишем. Због успомене на Вас када сте били млади и оно што нисте, због заблуде коју је о Вама гајила читава једна генерација, некако је било најбоље да после свега потонете у заборав. To jе само преостало након што сте све пробали. Свуда сте били. Имали сте власт, моћ и новац. Нисте их Ви изгубили већ сте их добро наплатили, масно продали и сами потрошили. Када Бог жели некога да казни, учи нас светска књижевност, он прво одузме памет. Не знам да ли је Вама узео памет или смо, дивећи се некада давно Вашој памети, то били кажњени ми.

Древни краљ Мида претварао је у злато све што додирне, чинећи га мртвим уместо вредним. Ви сте до сада упропастили све чега се такнете. Песници су Вас још пре десет година означили као „лутка који виси са туђе узице“. То сте и остали. Бедни двогласац, саучесник у сваком политичком злу у овом веку, лопина која живи преко могућности сваке крађе, смрда који је издао своје пријатеље, коме су ментални близанци убили јединог вођу у његовом животу који није био злочинац. Тукли сте се око паркинга, разбијали туђе излоге, млатили ортаке у послу, животу и помагаче у ко зна чему… И шта сад? Спали сте на то да саветујете сарајевског јалијаша болесног од расне и верске мржње. Тог аланфордовског туту, лажњака попут Вас, код кога је све туђе осим рођене деце. Хоћете да мирите фашисту Куртија са радикалом Вучићем, а српске су Вам демократе гадне? Волели би да добијете агреман за Црну Гору да заједно са Милом Ђукановићем вређате тамошњи српски народ и демократску већину?

Кажете како сте већ амбасадор Србије где год да одете? Шта тачно представљате: генерацијског Џејмс Дина који је променио пол да би постао покојна Ен Никол Смит? Манекен европејства који се понаша као дрогирани узбекистанкси милијардер? Човек без дана радног стажа који је први пут отишао у иностранство на челу државне делегације? Крпа која је 1995. обожавала Ратка Младића, а 2008. заљубљено изваракала сумануту Биљану Срљановић (без „б“)? Који сте Ви фактор: ученик који је завршавао средње школе тако што их је мењао; студент који је студирао безмало деценију; драматург без објављене драме који је од сопственог живота створио ријалити? Билдер слабог здравља, који је само успео да у мишићавом трбушчићу сабије петстотина прегладнелих предака. Нисте их ни сакрили ни удавили. Најести их не можете. Само све жешће и језивије урличу.

Раније сте се макар кандидовали. Сада ни то не можете. Ни родитељи Вас не би подржали да су којом срећом живи. Особе као што сте Ви могуће је подржати само немо, у саучесништву, у стрепњи да Вас не прокажу. Христа су апостоли напустили из страха, Вас се сви одричу од стида.

Спали сте на то да будете денинцијант. Да у име председника Србије радите ружне, стидне и срамотне ствари. Трљао сам очи читајући како свог вршњака, бившег шефа дипломатије једне демократске владе – оне коју сте подржавали и за паре које су Вам у набилодовани глутеус непрекидно гурали гласали за све оне огавности почев од промена закона о информисању па до сече платана у београдском Булевару Краља Александра –нападате због рата на Косову. Ви говорите у славу екстремисте и кукавице Аљбина Куритија, сарадника људи који су на Косову убијали српску децу, а у корист Вашег спонзора Вучића, који је у то време био Милошевићев министар информисања. Постоји ли, морална наказо, дубље и ниже? Колико Вас јадниче један плаћају за такве глупости, или је Вама, смрдо политичка, највећа плата да постојите и неко Вас примети?

И затвор је за људе – човече незаслуженог имена. Неће председник да хапси мајку четворо – петоро деце, а могли би да једини пут у животу за нешто преузмете одговорност и станете испред оних иза којих се већ традиционално кријете. Затвор би Вам помогао. Овако никада нећете моћи да се покајете и поново почнете од почетка. Опоравили би сте се тамо, очврснули, одвикли се од ружних навика. И деци би Вам помогао – јер боље је за оца имати страдалника, него ништарију.