Чедомир Антић: Исход

Честитам! Избори у Никшићу дали су младој демократији Црне Горе још једну потврду.

Ипак, осим што су грађани Црне Горе привржени демократији, националној равноправности и људским правима показали велико стрпљење и потврдили победу опозиције, треба размислити шта нам све поручују изборни резултати другог највећег града државе и природног средишта српског народа, који чини већину у земљама што се протежу од северних квартова Подгорице преко земље Васојевића, Старе Рашке и Старе Херцеговине до Боке и Паштровића?

Пре свега, режим Мила Ђукановића се није распао. Он је добио мало мање гласова него на ранијим изборима, а његови потенцијални савезници из СДП-а су пропали – али он је, после шест месеци од пораза на изборима и стотину дана власти личног кабинета Здравка Кривокапића, ипак опстао и окупио све политичке снаге црногорске нације. Преживео је ДПС – злочиначка, апартхејдовска и криминална хоботница. Уместо да демократским путем посмењује и процесуира судије-криминалце, успостави независно судство, донесе и примени законе за борбу против мафије, Здравко Кривокапић је искористио прилику да не ради ништа. Као државник је ленствовао а као политичар углавном је вукао погрешне потезе. Имао је неког успеха нападајући српски народ у Црној Гори и његову матичну државу Србију. Зато је на изборима у Никшићу највећи губитник управо премијер Кривокапић. Он је први и вероватно последњи премијер једне модерне државе који није успео да формира сопствену листу у једном великом граду своје земље. Окренуо се онда коалицији којој није припадао само пола године раније. Тој коалицији је, све са Српском праволславном црквом у Црној Гори, донео свега 8% гласова. Дакле, то је политичка вредност наше цркве и премијера који рачуна на 50% гласова посланика у парламенту. Свака част Чеснејши професоре, докторе, оче, супруже и верниче! Пошто верујем да наша црква, за коју је на улице изашло 150.000 грађана, има подршку макар 8% изашлих, остаје снажан утисак да је несрећни актуелни премијер после српског народа почео да политички нагриза и толико му драгу српску цркву.

Други велики губитник је Мидраг Давидовић звани Дака. Сав онај труд због једног одборника. После свих мена и промена у животу овог, кажу успешног, човека, остаје само да се врати коренима – када је као велики верник и Србин (без сваке сумње) био привредни и полицијски руководилац у комунистичком односно режиму ДПС-а. Ето, то смо ми и са таквима морамо да будемо у савезу да би постигли оно што нам чак и Ђукановићев устав гарантује – равноправност за српски народ. Сад само треба да се нађе неко паметан па да Даки омогући улазак у демократску већину и неку значајнију власт у Никшићу.

Трећи губитник је Вучићев режим. Стали су иза свог народа. То је једино и исправно. Глупо је да се због тога захваљујем. (Ено им је хрватска влада: ратује против Буњеваца на северу Србије. Амбасадор Хрватске званично протестује зато што Србија даје права буњевачкој мањини. То би било као када би Србија протестовала зато што у Црној Гори Црногорци имају национална права. Али… Пустимо Хрвате. Они су јединствени по томе што су доказали да се злочин извршен под заштитом правих спонзора апсолутно исплати. Нама, нити било коме у свету, то не треба). Ипак, Црна Гора није Вождовац па да преко жуте штампе морално масакрирате своје противнике. Много је бирача за инат гласало за анемичну Бећићеву коалицију, само зато што нису желели да трпе увреде из новинарског смећа које Вучићеви другари објављују по Београду. Да не спомињем да су неки од њих објављивали нешто сасвим друго пре само пет година, па су чак имали и сопствене франшизе у Црној Гори где су помагали у обесправљивању српског народа.

Морални победник ових избора је српска коалиција окупљена око НСД и Демократског фронта. Ови избори јасно показују да они у будућности треба да се боре за демократију и правну државу, али још више и пре свега за ПРАВА СРПСКОГ НАРОДА. Време је за озбиљно, од Србије и Српске подржано, Српско национално веће које ће окупити и координисати све српске снаге у Црној Гори. Време је за програмске услове Кривокапићевој влади, јер доста је било владавине Ђукановићеве дубоке државе, шовинистичких камапња са јавног сервиса, некажњивости злочина и гарантовања имовине стечене криминалом. Иза српског блока треба да стоје сви – од Србије, преко свих српских странака до цркве, има СПЦ епископа и изван Црне Горе. Ми не тражимо ништа више осим равноправност и учешћа у свим сегментима заједничке државе. Двоидентиташи могу бити наши савезници али само на основу чистих рачуна, никако на штету или о трошку Српства и Србије.