ЧАРИ ДЕМОКРАТИЈЕ: Брегзит ће бити поништен?

Постоје само два начина за излазак из британског политичког ћорсокака. Ниједан од њих се неће свидети присталицама брегзита

Одлагањем брегзита до Ноћи вештица, лидери Европске уније се надају да ће заплашити већину Британца да остану у ЕУ.

Након што је британска премијерка Тереза Меј апеловала да јој се да више времена да убеди парламент да подржи њен невољени споразум о повлачењу, европски лидери су јој у среду након дуге вечери преговора, из којих је сама Меј била у великој мери искључена, доделили нови датум – 31. октобар, игноришући њене молбе за краће продужење до 30. јуна.

Смањење јавне подршке за брегзит, масовни проевропски марш у Лондону протеклог месеца, али и драматична СОС порука са пројектованом позадином у облику заставе ЕУ на белим литицама у Доверу, били су кључни фактори у одлуци ЕУ да одложи британски одлазак у нади да ће се Велика Британија предомислити. Неки британски званичници истичу како би шестомесечно одлагање могло имати добар ефекат. „Увек сам говорио да ако се брегзит одложи за само десет минута, читава ствар пропада“, рекао је један високи британски службеник са директним сазнањима о најновијим разговорима у Бриселу, који није овлашћен да говори о записнику.

НЕМА БРЕГЗИТА БЕЗ ДОГОВОРА
Под новим временским оквиром, Британија може напустити ЕУ у било ком тренутку ако Мејова успе да обезбеди парламентарну подршку за свој споразум о повлачењу, док главни преговарач ЕУ Мишел Барније наговештава да се Британији може дати чак и више времена ако до краја октобра не буде постигнут консензус. Нови датум ефективно искључује могућност изласка Велике Британије из ЕУ без договора – што је уједно била и једна од неколико ствари око које је подељени Дом комуна могао да се усагласи у недељама неуверљивих гласања око смера брегзита. „Чим је једном „брегзит без споразума“ био скинут са стола, као и неодложиви временски рок, (Мејова) губи своја два последња оружја“, наводи званичник.

Мејова је месецима покушавала да наговори чланове парламента да подрже њен непопуларни споразум о повлачењу под претњом економских превирања ако Британија буде приморана да напусти ЕУ без договора – али је она и поред свега тога три пута изгубила на гласању у парламенту, и то огромном већином. Прошле недеље, Мејова је почела разговоре са опозиционим лидером Џерејмијем Корбином из Лабуристичке странке покушавајући да издејствује међустраначки консензус, али мали број људи у Вестминстеру верује да ће успети у својој намери.

„Сви се надамо да Џереми није толико глуп да уђе у замку коју Мејова покушава да му смести“, сматра бивши виши саветник некадашњег лабуристичког премијера Тонија Блера који је затражио да остане анониман због свог тренутног посла владиног консултанта. Мејова „жели лабуристичке отиске прстију на брегзиту како не би била једини кривац за катастрофу… али постизање договора са Мејовом би непоправљиво поделило (Лабурстичку) странку“.

И сам Корбин жели да Британија остане у царинској унији са ЕУ – што би Велику Британију економски тесно везало за европске законе, при чему не би имала политичког утицаја на то како се они доносе. Међутим, многи високи лабуристички функционери – нарочито секретар за брегзит у сенци Кир Страмер и шеф дипломатије у сенци Емили Торнбери – као и велика већина чланова странке, инсистирају на томе да се сваки договор мора објавити јавно како би могао да обезбеди такозвани потврђујући глас.

ПРВА ЖРТВА
Мејова је, са друге стране, недвосмислено одбацила обе могућности – и царинску унију и други референдум. Међутим, она је такође одбацила и многе друге ствари које су се касније догодиле – као што је одлагање брегзита. Осим тога, она је изгубила контролу над парламентом – побуњени посланици су узурпирали кључни прерогатив владе – као и над својом партијом, пошто су десетине посланика из Конзервативне странке редовно пркосили владиним упутствима за гласање. Не би било изненађење да, с обзиром на њен урушен ауторитет и све већу листу изневерених обећања, прва жртва дугорочног одлагања брегзита од стране ЕУ буде сама Тереза Меј.

„Будући да је посрнула у понижавање себе и своје нације преклињањем за добијањем више времена у Бриселу, премијерка не треба да очекује да ће је на површини одржавати страначка подршка“, изјавио је пред новинарима у среду вече истакнути присталица брегзита и посланик конзервативаца Мајкл Фабрикант. Његова колегиница из странке Ен Мејн проклела је Мејову због тога што је од Британије створила „предмет подсмеха“ и назвала њен најновији апел за одлагање „ужасним… јер можда тежимо продужењу без реалне идеје која би била сврха тог потеза“.

Конзервативци су покушали и нису успели да свргну Мејову приликом гласања о поверењу у децембру 2018. године, што је, према тренутним страначким правилима, штити од формалног обарања још годину дана. Међутим, побуњени посланици су већ покренули кампању за прикупљање 10.000 потписа од стране чланова Конзервативне странке како би се променила страначка правила и како би се она сменила. Али чак ни нови лидер конзервативаца „неће променити ништа… биће то тврди брегзиташ, зато што сви активисти (Конзервативне странке) желе брегзит“, изјавио је један бивши министар у конзервативној влади који је редовно пркосио Мејовој у парламенту. „То неће бити (бивши министар спољних послова) Борис (Џонсон), он је превише омражен од стране посланика. Али дефинитивно ће бити неки тврдоглави присталица брегзита“.

САМО ДВА НАЧИНА
Дакле, с обзиром на то да лабуристи нису вољни да подрже споразум Мејове, а да ће нови лидер конзервативаца врло вероватно бити на још тврђој позицији по питању брегзита у односу на њу, чини се да постоје само два начина изласка из британског политичког ћорсокака: општи избори или јавно гласање о брегзиту.

Ни једно ни друго неће донети добре вести конзервативцима. Анкета коју је почетком априла спровео Кантар показала је оштар пад рејтинга конзервативаца на 32 одсто, у односу на 41 одсто у истом истраживању из марта. Лабуристичка подршка је порасла за четири одсто, са 31 на 35 одсто. Истовремено, истраживање је показало да је 51 одсто Британаца подржало друго гласање о брегзиту, са само 32 одсто оних који су се томе противили, али и да је било 41 одсто оних који су подржали останак Велике Британије у ЕУ насупрот 35 одсто оних који су подржали излазак; девет одсто људи било је неодлучно, док су се остали изјаснили да неће учествовати у гласању.

Од 27 лидера Европске уније који су се састали да би одлучили о судбини Велике Британије, само се француски председник Емануел Макрон противио давању сагласности на дуго одлагање, тврдећи да би наставак британског чланства могао пореметити његове покушаје да реформише институције ЕУ. „Дубоко верујем да ћемо спровести европски препород и не желим да нам питање брегзита стоји на том путу“, рекао је Макрон на конференцији за новинаре пре самита. Шестомесечно продужење био је компромис – већина других чланова, укључујући и немачку канцеларку Ангелу Меркел, желела је да се Великој Британији пружи још годину како би се консолидовала.

НИШТА ОД БРЕГЗИТА?
Ипак, постоје знакови да је стрпљење Европљана све тање. „Шокиран сам и тужан када видим колико је континенталних Европљана, укључујући и дугогодишње пријатеље и поштоваоце Британије, одустало од нас“, написао је ове недеље у Гардијану утицајни оксфордски историчар Тимоти Гартон Еш. „Ми британски Европљани не би требало да гајимо илузије: извор добре воље је готово пресушио. Болесне метафоре обилују свуда око нас. Британски брегзит се сада сматра отровом, гангренозним удом, канцером који се мора одстранити како би европски организам био здравији без њега“. Председник Европског савета Доналд Туск јасно је нагласио да Велика Британија не може заувек одуговлачити са изласком. „Молим вас, не трошите време узалуд овог пута“, пренео је новинарима своју поруку за Британију.

Међутим, чинило се да је ургетност приметно изостала у парламенту када се у њему расправљало о одлагању. „Атмосфера у Вестминстеру подсећала је на издувани балон. Посланици не могу натерати Мејову да поднесе оставку, а за њен кабинет би се пре могло рећи да је распуштен него да тек треба да буде распуштен. Сви су очајнички тражили паузу“, твитнула је Џесика Елгот, политички дописник Гардијана из Дома комуна. Мејова, с друге стране, није имала ништа ново да понуди, већ је упорно настављала по старом.

Две серије предстојећих избора би могла продрмати исцрпљену британску политичку класу из њихове учмалости. Локални избори су заказани за 2. мај, а због одлагања брегзита, Велика Британија ће сада морати да учествује и на изборима за Европски парламент 23. маја. Традиционално, ни локални ни европски избори не привлаче велику пажњу британске јавности, а ниска излазност je доносила знатно веће шансе за победу антивладиним странкама у односу на проценат гласова који би остварили на националним изборима.

На последњим изборима за Европски парламент 2014. године, ноторна антиевропска Странка за независност Уједињеног Краљевства је, примера ради, освојила 24 мандата, лабуристи су освојили 20, а конзервативци 19 мандата. Због великог јавног незадовољства текућим политичким процесом, оба ова изборна циклуса вероватно ће личити на масовна протестна гласања како разочараних присталица брегзита, тако и фрустрираних присталица останка у ЕУ који ће изаћи на изборе како би казнили традиционалне странке.

Време је одувек било на страни присталица останка – и због тога што демократски легитимитет референдума из 2016. еродира са сваким протеклим месецом и због тога што старији грађани, гласачи који су претежно подржали брегзит, полако умиру, па их замењују нови гласачи који су снажно проеверопски оријентисани. А давање дужег временског рока је управо оно на шта је ЕУ невољно пристала. Противници брегзита, како у Великој Британији, тако и у Европи, надају се да ће овогодишња Ноћ вештица бити тренутак када ће се Велика Британија пробудити из кошмара брегзита.

 

Овен Метјуз је аутор књиге „Стаљинова деца“. Од 2006. до 2016. налазио се на месту шефа московске редакције Њузвика. Живи и ради у Великој Британији.

 

Превео Радомир Јовановић

 

Извор Foreign Policy

ОВЕН МЕТЈУЗ