СЛОБОДАН РЕЉИЋ: Бренд Путин – и како расте уз помоћ Запада

Нико на Западу од „сиротиње раје“ не оптужује Путина за драматично опадање животног стандарда и урушавање свакодневног комодитета који је био главна брана за удар грађана на систем који их на свим плановима води у губитак смисла, нелагоду, страх од будућности

У Бањалуци, у строгом центру града, ради кафе „Путин“, јављају на друштвеним мрежама. Просто ћирилицом исписана фирма. И слика насмешеног Владимира Владимировича. Вероватно им добро иде. Шта је овде занимљиво? Што ником коме је стало до зараде у осетљивом послу у Сарајеву или Приштини не би пало на ум да кафе назове „Џо Бајден“. И, што је доскора била незамислива оваква источно-западна дијалектика.

Бренд Путин је у великом успону.

Тај бренд носи посебност – јер је у својој суштини антибренд.

Бренд (енгл. brand) значи, како ће вам рећи енциклопедија за најнижи ниво образовања, „1. фабричку марку; заштитни знак; врсту или тип производа; заједничку ознаку за све информације о неком производу или услузи. 2. производ, обичај, поступак или популарну личност, који су постали познати у свету; одређена очекивања конзумента од неког производа или услуге“.

Ако наставимо на истом нивоу сазнајемо да бренд има идентитет, вредност, препознатљивост и свест о бренду. Идентитет Путин – просто, једна од најпознатијих личности у свету. Brand Equity (вредност бренда) је „мера инвестиција које је организација уложила у бренд“. Е, ту се није жалило! Руска држава и све што прати моћ светске силе никад неће моћи да израчуна колика то инвестиција бејаше. И којим све каналима се инвестирало.

Али у тај бренд су „инвестирале“ и све велике и мале државе света. А највише највећи брендомани – Запад.

Што се више напада више расте

Нема те иоле значајније политичке личности, иједног великог медија, значајног новинара, изузетног фоторепортера, пословног човека од Давоса до Делавера, па и многих забављача, спортиста и осталих дувача у јавности мање специфичне тежине који није дао убрзање бренду Путин.

А у години 2022. на Западу се троши највећа количина пропагандне муниције у историји а да би се пуцало у бренд Путин. Никад Запад, од Лисабона до Монтреала, од Вашингтона до Сеула, није био у ситуацији да мора да концентрише толико средстава и напора у негативизацији неког лика, чија симболичка снага одавно и увелико превазилази личност.

Brand Recognition (препознатљивост бренда) је екстремна. Бренд Путин није проста форма, као „кока-кола“ или Роналдо, па да се праволинијски своди на „акумулирану масу позитивних осећања о бренду у свести индивидуе“. Кад премијер Пољске цвили како „Путин није ни Хитлер ни Стаљин“, он исказује све очајање антипутиновске суперсоничне пропагандне западњачке операције. „Нажалост, он је опаснији“, закључује Матеуш Моравјецки који говори оно што сигурно зна.

Шта то значи у контексту стварања новог светског поретка?

Коришћење на Западу прокажених личности за поређење актуелних противника је опробан метод. И још од времена Слободана Милошевића, прилично неуверљив. Ако сад читате шта Мазовјецки стварно каже, онда је то камуфлирано признање: да Запад нема одговор.

Има напора који у јавности сагоревају као звезде падалице, јер више нема оне неупитне моћи Запада, нити резултата од толиких инвестиција. Утицај на Brand Awareness (свест о бренду) што је „начин формирања информације о постојању бренда“ – измиче Западу.

И то измиче на два нивоа. Први је већ одавно изгубљен – да се у свету уверљиво шире русофобичне информације. Ноам Чомски је недавно успоставио однос 90 према 10, као однос „за“ Русе и „за“ Запад у глобалном оцењивању смисла рата у Украјини. На ту самоизолацију коју Запад спроводи не заустављајући се, одмах на почетку украјинске кризе упозорио је Силвио Берлускони, али је одмах ућуткан. Други ниво је, распадање тих 10 одсто „за“ Запад. Унутрашње распадање.

Раст антиамериканизма

Нико на Западу од „сиротиње раје“ не оптужује Путина за драматично опадање животног стандарда и урушавање свакодневног комодитета који је био главна брана за удар грађана на систем који их на свим плановима води у губитак смисла, нелагоду, страх од будућности. Тај страшни терет, ипак, пада на антипутиновске лидере који су очекивали да ће све бити обрнуто.

Сви грађански протести у свим западним земљама, којим год поводом почињали, носе у себи пре свега 1) очигледан раст антиамериканизма и 2) све гласнији бес према институцијама иза којих стоји Америка – ММФ, Светска банка, НАТО, ЦИА, Пентагон, „БлекРок“, Федералне резерве и корпоративни-банкарски систем, ИТ настојања да се свет окупира вештачком интелигенцијом а хуманизам замени трансхуманизмом, Светска здравствена организација, фајзер-вакцина, биолабораторије…

Необуздани Западни Балкан

Уосталом, тако је то и у нашем региону. Још средином прошле године словеначки премијер Роберт Голоб кренуо је, на самиту НАТО у Мадриду, пажњу да је „већина људи на Западном Балкану на страни Русије, нарочито Словени. То морамо узети у обзир. Ако ово занемаримо, нећемо решити проблем“.

После ће истраживање агенције Цепер, која је посвећена надзирању Централне Европе, објавити да „упркос рату у Украјини, у шест од 12 земаља региона, Путин има већу подршку од Бајдена“. И то упркос непојмљиво размаханој антипутиновској, антуруској пропагандној кампањи и општој несигурности у којој се било какво нагињање руском јавно жигоше и носи ризик од неке врсте линча.

Ако изађемо из сфере ратних операција које, упркос енормном напору друге стране (Америка и НАТО) у прокси рату на украјинском тлу и украјинском крвљу јачају улогу председника Русије као врховног команданта (из Америке стиже вест да је однос страдања Украјинци-Руси 8:1) – бренд Путин значи и низ порука које милијарде људи широм света свакодневно чекају: подизање економског суверенитета, усмеравање ка мултиполарном свету и извлачење из америчких канџи, јавне објаве за заштиту језика од колонизације страним терминима (огласила се ових дана и Италија са истим чином), стављање НВО сектора који је део америчко-колонијалног наступа на место какво има и у америчком систему, увођење терора идентитетске идеологије у друштвене оквире а за заштиту породице и истицање заштите од беспризорне пропаганде (ових дана се пробудио и Илон Маск: „Родитељима и докторима доживотни затвор за промену пола деци“), враћање друштва у верске координате – држим се свог а поштујем веру других, одбацивање полипа од Болоњских реформи са тела руских универзитета…

Брига Радио Слободне Европе

Кад се почетком 2019. Радио Слободна Европа (РСЕ) бавио питањем „Зашто је Путин бренд у Србији“, онда су догурали до закључка да је то инерција: знате оно, Срби верују да су им Руси били од помоћи у историји (што је, по РСЕ, само стереотип), па онда тако и Путин буде прихваћен као бренд, а да је ту ствар још погурало НАТО бомбардовање 1999. године. Конструисани стереотип. Нису се сетили Јељцина, исто Рус, исто председник, али није макао од тих огољених чињеница. О Горбачову да и не говоримо.

Бренд Путин је у овом тренутку без конкуренција у свету. Има у свету у променама, наравно, личности које би такође могле да носе те велике поруке (нпр. кинески председник Си, индијски премијер Моди, пре свих), али с обзиром на распоред геополитичких игара место Русије је у овом трену на врху таласа, а улога њеног председника пивотменска.

Бренд Путин је бренд изласка из сумрака либерализма, темељне западне идеологије, а који је дотрајао и заглавио се у токовима историје коју је стварао. Тако се сад појављује као – бајденизам.

Либерали су пре два века свет обасипали противмонархијским куршумима: монархије могу породити потпуно неспособног човека за вођу. Све паметно стаје због једне будале којој се инерцијом предаје моћ. Садашња генерација либерала је дошла до стања да – човек, како се то у Бајденовој Америци објашњава, ограничених когнитивних способности, прво буде изабран за председника САД, а сад у стању које се очигледно погоршава – најављује да ће се, нормално, кандидовати за други мандат. Како год да се случај заврши, бајденизам је дијагноза стања.

Бренд Путин има будућност. Опадање моћи и значаја Запада је очигледност, али Запад неће бити збрисан – остаће политички и културни артефакт потопљен у друштвене процесе, а поред Русије нема бољег моста везе опадајућег Запада и устајућег Истока.

Запад је имао тај таленат да презре прошлост и сав се претвори у Прогрес, али од Истока се очекује више мудрости. Американци ће морати да учине велики напор да крену у производњу бренда који би могао бити конкурентан бренду Путин. Али, то није кратак процес. Ни једноставан. Знају они који су стварали „кока-колу“, како то иде.