Братунац: Улица Госпави Беатовић, жени хероју

Јуче је у насељу Беатовићи у општини Братунац једна улица, после само годину дана од покретања иницијативе родбине, удружења „Мост“ и других, понела име Госпаве Беатовић, жене хероја.
Улицу је у присуству бројне фамилије и пријатеља отворио начелник општине др Лазар Продановић.
„Поред Јездимира Дангића, Драгутина Тошића и Александра Петровића којима су подигнуте спомен плоче и мајора Косте Тодоровића који је добио спомен бисту данас је и Госпава Беатовић добила своју улицу. На овај начин враћамо дуг оним нашим херојима који су дали своје животе, бранећи своју земљу и своја огњишта, речи су др Радомира Павловића, предсједника удружења „Мост“.

Госпава Беатовић је рођена 1865. године, а потиче из познате свештеничке породице Додера из села Додера код Гацка. Удала се у својој 21. години за Павла Беатовића из села Жањевица код Гацка. 1897. године доселили су се у Братунац са двоје малољетне дјеце, гдје су живјели са укупно шесторо (четири кћерке и два сина).
„Када је мајор Коста Тодоровић са својим Златиборским одредом 31. августа 1914.г. прешао Дрину и после тешких и крвавих борби ослободио Братунац и Сребреницу, свратио је у ову кућу испред које држим данас овај емотивни говор, рекао је Павле Беатовић, Госпавин унук.
„Хтио је Коста да се види са мојим дједом Павлом, својим дугогодишњим пријатељем и сарадником у Народној одбрани. Од Госпаве је тада сазнао да су Павле и Ђорђе (муж и син) ухапшени и депортовани у логор Арад у Румунију, одмах након видовданског атентата. Тада је Госпава мајору Кости дала обавјештења гдје се налази наоружање и остали ратни материјал аустријских војника који су напустили Братунац. Коста је понудио Госпави да са дјецом пређе у Љубовију, гдје би била безбједнија али је то она одбила. Захвалила се и одбила да напусти кућу уз образложење да би то погоршало стање њеног мужа и сина у затвору у Араду. Након повратка аустријске војске у Братунац неко је издао Госпаву да је код ње у кућу свраћао Коста Тодоровић. Она је одмах ухапшена и пјешице спроведена у затвор у Тузлу. У кући је у сузама остало петоро њене незбринуте дјеце. Пресудом војног пријеког судар 8. августа 1914.г за велеиздају је Госпава осуђена на смрт вјешањем, што је одмах и извршено. Приликом вјешања иако физички и психички исцрпљена, одбила је да јој ставе повез на очи. Смогла је снаге да викне „Живјела слобода, живјела Србија““, рекао је Павле, Госпавин унук.
Остаће забиљежено да је Госпава прва жена у БиХ која је пресудом аустријског суда осуђена на смрт вјешањем.
„Нека јој је вјечна слава и хвала, завршио је свој говор Госпавин унук Павле (Блато) Беатовић (1944) испред старе куће у којој је живјела Госпава.
Кућа је саграђена 1904.г.