Пише: Бранко Влаховић
КАД су недавно председник Русије Владимир Путин и шеф руске дипломатије Сергеј Лавров казали да садашња западна антируска коалиција потпуно личи на ону Хитлерову, гракнули су поједини политичари на Западу, протестујући како их могу упоређивати са фашистима.
Пре неки дан, у Санкт Петербургу, на обележавању 80. годишњице пробоја блокаде Лењинграда, Путин је подсетио и да су се Немцима придружиле многе јединице из европских земаља. О томе у совјетско време нису јавно говорили, како је рекао, да се не кваре односи са народима Европе, мада су за гладовање Лењинграђана били криви, не само немачки војници, већ и многи други.
Путин је споменуо „Плаву дивизију“ у којој су били добровољци из Франкове тобож неутралне Шпаније. У њој су били, не само шпански фалангисти, него и официри регуларне војске. Из Шпаније су на Источни фронт, у јулу 1941. отишла чак 18.693 војника и официра.
Сада је министарка спољних послова Шпаније саопштила да ће до марта послати украјинској војсци 40 тенкова „леопард“. У Шпанији ће се обучавати украјински војници.
Намеће се питање хоће ли, ако се рат одужи, из Мадрида ићи добровољци у рат против Руса?
Хрватски председник Зоран Милановић, очигледно, зна боље историју од већине европских колега кад поручује да не жели да се хрватски војници увлаче у рат против Русије. Зна како су Павелићеви војници прошли на Источном фронту, посебно у Стаљинградској бици, па не жели да се историја понавља.
На обележавању 80. годишњице пробоја лењинградске блокаде, Путин је упоредио тадашњу ситуацију са ратом 1812, казавши да је довољно читати „Рат и мир“ у коме Толстој пише да је у Наполеоновој армији било војника из целе поробљене Европе. Хоће ли Запад да забрани Толстоја, јер Европу подсећа на непријатну истину?!