БРАНКО ПАВЛОВИЋ: Динар

Изгледа да нам је још један напад Аљбина Куртија, овог пута на динар, био потребан да схватимо да не схватамо шта све значи „суверенитет и територијални интегритет“ Србије и на територији Косова и Метохије.

Динар – то је симбол суверенитета државе у области монетарне политике. Кључна институција задужена за монетарну политику је Народна банка Србије (НБС). Бројне су надлежности, од емисије новчане масе, девизних резерви, контроле и регулације банкарског и тржишта осигурања, до одлучујућег утицаја у погледу управљања државним власништвом у финансијским институцијама.

Укратко, монетарна политика је трећина суверенитета било које државе, па и Србије.

По Резолуцији 1244 и пратећим документима, монетарна политика на Косову и Метохији припада Србији (остале области су: војска, спољни послови и надлежности које обезбеђују јединствено тржиште).

Напад на динар је напад на суверенитет Србије. Напад на динар је једнострано наметање губитка суверенитета Србије у неком будућем споразуму са Албанцима. То је исто као када би Београд захтевао да аутономија на КиМ нема никакву садржину осим урбанизма, на пример. То је тај ниво наметања „почетне позиције“ у преговорима који заправо укидају сваку идеју преговарања.

Наша грешка је у томе што нико од представника Србије није указао да је монетарна политика наша црвена линија о којој се не може преговарати (уз поменуте три).

Истовремено, наша је грешка што смо преговарали и потписивали споразуме који не садрже ни једну помисао, а не одредбу, у правцу суверенитета Србије на КиМ. Дакле, са једне стране сами не истичемо шта је за нас суверенитет Србије на КиМ и које надлежности то подразумева, а са друге стране у дугом низу година преговарамо о платформама које не подразумевају било какав суверенитет Србије на КиМ.

И на седници СБ УН, која јесте дипломатски успех Србије, опет нисмо рекли да је динар део питања монетарне политике, која у трајном решењу мора припасти Србији и да о томе уопште не може да се преговара.

Говоримо о тешкоћама за народ, циљевима Куртија да етнички очисти КиМ… али суштински о суверенитету не говоримо уопште. Чак ни сада.

У том контексту је погрешно позивати се на Бриселски споразум по коме Србија има права да додатно финансира просвету и здравство, зато што испада да постоји неко ограничење о томе када се може користити динар као средство плаћања. Као да је то неки изузетак. Не. Те одредбе Брислеског споразума се могу тумачити само као право Србије да додатно финансијски помаже ЗСО као аутономију унутар аутономије КиМ, а никако као основ по коме имамо право да користимо динар изван оквира Брислеског спортазума. Ми то право имамо увек. Ако га неко силом отме, слиом ће временом бити и враћено. И то тако треба и рећи.

Дошли смо до тога да посебно разговарамо са државама које нису признале тзв. независност Косова, како француско-немачки споразум не би ушао као правно обавезујући у поглавље 35.

Како и зашто се то догодило?

Зато што смо прихватили да расправљамо о тексту који у 15 одредби (мање је чланова, говоримо и о ставовима истог члана) има најмање 9 (девет) које су апсолутно неприхватљиве и битно угрожавају суверенитет и територијални интегритет Србије. Такав текст се не прихвата као основа за разговор.

Онда стављамо примедбе, колико је у нашој јавности познато, само у погледу једне одредбе (од 9), чиме сигнализирамо да нама и није много стало до суверенитета кад су нам осталих осам одредби прихватљиве. Што значи да нас још јаче треба притискати.

И наравно, зато што од 2008. године у континуитету прихватамо став ЕУ да и тзв. Косово треба да буде чланица ЕУ – уместо да, на сваки помен да Србија у исходу не би била као држава присутна на КиМ и једина која уопште може бити чланица ЕУ, јасно кажемо да у том случају Србија уопште неће ићи путем европских интеграција.

И сад убеђујемо друге, а немамо снажно формулисан став: уколико француско-немачки споразум уђу у поглавље 35 Србија прекида свој пут ка ЕУ. Без таквог јасног става нема дипломатског успеха.

Што се конкретних решења положаја Срба и њихових институција тиче, ту ће се као прелазно решење највероватније морати прибећи евру као средству плаћања. Али у контексту јасно изнетог става Србије свима на Западу, да ће то на крају бити надлежност НБС, привремена решења која олакшавају живот људи нису политички опасна.
TANJUG/ STR/ bg

Узгред, немамо више своју Комерцијалну банку на КиМ, продали смо је по захтеву тог истог Запада и то у бесцење. Тако да је логистички сада теже помагати Србе не КиМ него пре продаје.

На сву срећу, КиМ не чувају политичари. Ни власт ни опозиција. Чува га народ. Ти проценти у сваком истраживању од преко 80% то доказују.

Оно што јесте улога политичара, али и стручних људи изван политике, то је да народ чувају од државног банкротства. А то је највећа опасност која је над нама, у сенци разних политичких „врућих“ тема.

Шта нам ваља чинити дефинише се само од себе из чињеница да се на КиМ не позивамо на суверено право да монетарна политика припада Србији, а у примени монетарне политике слушамо ММФ. Урадити све обрнуто. Јасно рећи да је динар наша црвена линија у погледу положаја КиМ, и захвалити се ММФ што нам је набио цену струје највећу у окружењу, и да више са њима не желимо да послујемо. За почетак.