Божидар Зечевић: МИРДИТА ЗА АГИНУ КУЋУ

ГОТОВО истоветним јавним саопштењем на својим званичним сајтовима, Јавни сервис РТС и ТВ станица Н1, позвале су на „јединствени културни догађај“ – „Мирдита – добар дан“ од 22. до 23. октобра у Београду, у Центру за културну деконтаминацију, где ће се, као и ранијих година, „представити косовска друштвена и културна сцена“.
Очигледно је да су обе медијске куће преузеле истоветно саопштење од Иницијативе младих за људска права, која је и организатор овог окупљања и у ком се, између осталог, каже:

„Поновним покретањем преговарачког процеса и потписивањем Вашингтонског споразума учињен је корак од хиљаду миља… Дебатоваће се о преговарачком процесу између Београда и Приштине, о чланству Косова у Унеску, као и о сарадњи између младих српског и албанског друштва“.

Изгледа да овај „корак од седам миља“ поново враћа питање чланства Косова у Унеску на дневни ред, упркос чињеници да је држава Србија успела да, захваљујући готово херојским напорима наше дипломатије и лично нашег амбасадора проф. др Дарка Танасковића, спречи пријем Косова у ову међународну организацију. Сада се та „агенда“ опет проблематизује, чему би требало да послужи и најављена дебата, вероватно и цела овогодишња „Мирдита“.

У међувремену, на албанском Топ каналу појавио се „документарни“ филм под насловом „Велика српска историјска обмана – како су Срби украли албанску историју“, у ком се српске цркве, манастири и споменичка баштина на Косову и Метохији проглашавају албанским. Филм је недвосмислено показао какав је смисао албанског кидисања на Унеско и зашто се они ни данас не мире са одлуком Генералне скупштине ове организације. У филму се безочно фалсификују историјске чињенице.

На ово је реаговало Министарство културе и информисања Србије, наводећи да је циљ овог „документарца“ промовисање великоалбанске погромашке политике на штету Србије и српског народа. „У скупој продукцији и уз учешће бројне екипе која га је реализовала, овај срамотни и гротескни историјски фалсификат био би само жалосна провокација да у себи не садржи опасне намере“, каже се у овом саопштењу, и подвлачи: „Такви покушаји имају све обрисе културног геноцида а он је, историја нас томе учи, често увод у физички геноцид“.

Покушај српског филмског аутора Бориса Малагурског да на Косову и Метохији присуствује премијери свог документарног филма „Косово, моменат у цивилизацији“, који „говори о баштини Србије под заштитом Унеска у нашој јужној покрајини“ завршио се – забраном уласка Малагурском и његовој екипи!

„Желео сам да присуствујем премијери свог филма, поготову имајући у виду да многи албански такозвани уметници са Космета излажу своја дела у Београду у оквиру догађаја „Мирдита – добар дан“. Међутим, на прелазу Јариње, рекли су нам да је мој улазак на Косово забрањен, цитирам, зато што сам ја претња за јавну политику унутрашње безбедности, јавно здравље и међународне односе“, наводи Малагурски.

Какав образ има Иницијатива младих за људска права да усред Београда промовише тзв. косовски филм и друге садржаје, који потичу директно из врха ове назовидржаве, а да истовремено потпуно игнорише протеривање српских аутора са Косова и Метохије, под плаштом људских права, за које се јавно залаже? Докле ћемо у престоници Србије гледати и слушати албанску и само албанску „културну сцену“ (као да других у тој „мултикултурној средини“ нема!), док се према нама примењују безочне и циничне шиптарске забране, које би, да нису тужне, биле гротескне?

Вечерас је на програму „Мирдите“ албански играни филм „Агина кућа“, редитељке Лендите Зећирај, који су произвели продуценти из Албаније, Сацреблеу Продуцтионс, Албански национални центар, Центар за кинематографију Косова, „Уред премијера Републике Косово“ и – град Вргорац у Хрватској! Званично, реч је о „мањинској хрватској копродукцији“, која је на овогодишњем Пулском фестивалу награђена иако је реч о дилетантском остварењу на нивоу филма сниманог мобилним телефоном!

Евидентни су политички, а не уметнички разлози додељивања ове награде, јер је филм каобајаги „феминистички“ и узима у заштиту жене са последицама „ратног сексуалног злостављања“, што се готово савршено уклапа у лажни мит о „50.000 силованих Албанки“, велики спин у режији Вљоре Читаку у Светској организацији УН у Њујорку.

Председавајући Савета безбедности УН Василиј Небензја недавно је „последњи пут упозорио“ представницу тзв. Косова да се понаша у складу са условима под којима је уопште пуштена на онлајн седницу и да ће ако и даље буде истицала „косовске симболе“ бити удаљена из ње!

Што не може у Њујорку, може у Београду: овде ће се ти симболи истицати у свакој прилици, па и на шпици филма, који је произвео приштински „премијер“. Осим ако га српски Јавни сервис, у духу свог званичног саопштења о „Мирдити“, не преузме у неком бољем термину.