БОЖИДАР ЗЕЧЕВИЋ: Бекство од слободе

Још дуго ће се анализирати низ шокантних открића током америчких избора од којих је најважније појава бруталне цензуре у до сада непознатом облику, барем у западном свету, коме су пуна уста медијских права и слободе говора. Цензура, за какву нисмо знали ни на овој страни океана, појавила се у најгрубљем, тоталитарном виду за време Трамповог говора у четвртак, 5. новембра увече, у коме је председник САД показивао доказе крађе гласова у Мичигену: седам америчких телевизијских мрежа, међу којима су Ен-Би-Си (NBC), Си-Би-Ес (CBS), Еј-Би-Си (ABC) и Ем-Ес-Ен-Би-Си (MSNBC) као по команди искључиле своје камере и скинуле Трампа са екрана.

Водитељ Лестер Холт са NBC-ја одмах се појавио и рекао: „Морали смо да интервенишемо јер је председник изговорио много погрешних ствари, укључујући и то да је било превара на гласању“. Слично је реаговао и Брајан Вилијемс, водитељ MSNBC: „Ок, овде смо поново у необичној позицији да не само прекидамо председника САД, већ и да га исправљамо“. Био је то тренутак за памћење: никада се ништа слично није десило у аналима масовних медија!

Сада је „Ок“ постао случај најагресивније могуће телевизијске цензуре, који је проф. Станко Црнобрња са београдског Факултета драмских уметности одмах назвао „орвелијанском“. То што било ко узима себи за право да инстантно одлучује шта је истина, а шта није у јавном говору, пример је најцрње медијске дискриминације, по коме ће комплетни амерички избори 2020., заједно са господом Холтом и Вилијемсом, ући у историју.

О скандалу је одмах је известила N1 телевизија и ствар је постала још занимљивија због начина на који је коментарисала ову аферу. Југослав Ћосић је довољно искусан новинар да оцени њену тежину, и покушао је на брзину да је забашури једном потпуно апсурдном заменом теза: „Амерички медији таквим поступком показали су да не желе да до публике долазе неутемељене изјаве. Да ли би на такав потез могле да се угледају телевизије у Србији? Можете ли да замислите да се говори и обраћања представника власти прекидају у тренутку када у етар оде било шта што није чињеница?“ На екрану се затим појавила извесна Даница Вученић, која је о овоме, веровали или не, изговорила следеће:

„И најгора Америка и Америка у најгорем издању је боља од нас и неупоредива са нама. То што је пет или седам телевизијских мрежа прекинуло председника Трампа који се обраћао из Беле куће у десетој секунди његовог обраћања говори о томе да медији у Америци обављају своју функцију контролора власти и штите своју публику од лажних вести, па ако треба и од председника. Код нас је ситуација потпуно обрнута, просто је тако нешто незамисливо, али мислим да ми са тим не можемо ни да се поредимо“.

Иако признаје да се суочавамо „са Америком у најгорем издању“ (што, изгледа, није могла избећи у свом компрадорском слепилу), ова вајна новинарка једну простачку цензуру приказује као – достигнуће демократије! Послушајте је још једном: цензура спашава публику од лажних вести! Истина је лаж. Слобода је забрана. Демократија је присила. Орвел, дакако. Ако не и нешто горе: Бесови Фјодора Михаиловича…

Бежећи од скандала, који би некако да заташка, N1 философира: „Да ли је искључивање камера на сваку лаж политичара заиста могуће? Програмски директор ТВ N1 Југослав Ћосић додаје: ‘Ово је веома интригантно питање које смо и ми на Н1 уочили. Разматрали смо да ли су станице, које имају право да уређују свој програм, направиле добар потез, јер су уочиле, како оне кажу, да председник обмањује јавност. С друге стране, озбиљно је и питање да ли је обавеза медија да оставе председника да каже све што има, кад су већ ушли у пренос, па да се после тога баве оним што је он рекао“, мудрује Ћосић.

Џаба. Узалуд. „Дубока држава“, која једним спуштањем реглера искључује кад нађе за сходно седам националних телевизијских мрежа, показала је своју моћ. Већ и сам покушај релативизације овог деликта бекство је од слободе. Дилеме нема: пети новембар свет ће убудуће обележавати као Дан цензуре, сурогат правде и демократије, успон мрачне и бесовите Постамерике.

Божидар Зечевић је српски филмолог, историчар филма, драматург и редитељ, професор анализе филма, члан Европске филмске академије (Берлин), филмски критичар Вечерњих новости и стални сарадник недељника Печат. Ексклузивно за Нови Стандард