Божидар Васиљевић: КОПИЛСКИ ОДНОС И ПОЛИТИКА ОДБАЧЕНОСТИ

Ђакон Божидар Васиљевић

У роману Меше Селимовића „Дервиш и смрт“ главни јунак Ахмед Нурудин пролази агонију због неправедног хапшења свога брата Харуна. Шејх Ахмед Нурудин пролази кроз дубоку егзистенцијалну и моралну кризу. Његов однос према брату, а посредно и породици, је пун бола и жаљења, што носи поруку протагонисте: Немој ми најближе поганити јер ћу ти очи извадити. Мешу Селимовића је готово свака механа босанских чаршија прогласила за копиле, док су мало опрезнији ипак тврдили да је он Мехмед поријеклом муслиман. Своју љубав ка супрузи Дарослави Меша је ставио изнад свега, а према своме српском идентитету на раван свете одмјерености. Његова ћерка Маша Васиљевић била је изврсна београдска професорица и дјелатник. Шта бива доцкан. Загледам се у чудесност родне груде, у извор величине квадратног метра, подно куће Крајишника, над извор Врутце. Као што у њему ледена вода у мјехурићима навире из земљиног тла чиста у своје корито, тако ми мисли кристално чисто говоре шта је то труло и свудаприсутно.

Поента оних који би да разграде сваки атом љепоте бића и дубоко страхом заслијепе мисли и памет наших родитеља и учитеља, мисле да могу и нас да праве будалама. Биолошки сат је чудо. У нека доба, изјави министар Зукан Хелез да ће са Ираном да склапа савез и извози оружје. Упали се аларм у Стејт Департменту и брже-боље Зукан поче да се извињава и плаче. Брзином дрона се извини и оста жив. Шта је овде труло? Није оно што ишћитавамо. Године 1906. у британској Индији је настала Муслиманска лига која је заступала идеју двонационалне подјеле. То је подразумијевало стварање државе у којој муслимани неће бити дискриминисани и то на Индију и Пакистан. Касније ће Муслиманска лига као први и највећи покрет-партија основати 1947. државу Пакистан и завладати њом.

Сличности са „сарајевском шесторком“ су минорне јер је пакистански покрет био много снажнији и организованији. Готово да је неупоредив примјер јер су ова шесторица дошла као фиктивни одион властима које су тражиле национални реципроцитет и довољан разлог стварања мученика. Међутим, као и Гадафи у Либији са својом идејом социјалне правде и концептом џамахирије (код нас негативно популаризоване ријечи) изложеним у „Зеленој књизи“, тако је Алија Изетбеговић имао основно предзнање и идеју. Његов савремени концепт повратка Исламу изложен у „Исламској декларацији“ доводи га на суд али, као и Муслиманску лигу у Пакистану, касније и на власт. Крње ратно предсједништво БиХ без Николе Кољевића и Биљане Плавшић је признавано од неолибералног колективног Запада, а исто уређење у другим савезним јединицама СФРЈ је сматрано непризнатим. Таква неуставна, предратна и ратна криза слична споља данашњој, оличена у безидејности и бескарактерности владавине интересних група, обесмислиле су (политички) живот. Овакве феномене описује још Маркс: „Хегел негдје примећује да се сви велики историјски догађаји и личности понављају, да тако кажем, двапут. Заборавио је да дода: први пут као трагедија, други пут као фарса.“ (18. брумер Луја Бонапарте, 1852.)

У катастарској предратној евиденцији српски народ је посједовао укњижено 74% посто територије Босне и Херцеговине. Ратна дешавања су то уз огромне губитке људских живота једва успјеле да преотму и снизе на 55%. Данас нам Зукан Хелез са пилотима који кваре хеликоптере и завршавају у језеру и опасним дроновима поручује: „Извући ће дебљи крај!“ Док српски народ од ових опасних тенденција стријепи и не спава, мудре главе ипак знају да промисле и одговоре. Америчка влада је ставила до знања исламским фундаменталистима и безбједњацима (нап.безвезњацима) да немају правни ексклузивитет над миром, колико год парадоксално звучало. Помало импонује извињавање Хелеза,  насупрот фаталистичког и слуганерског извињавања његовог земљака Бориса Тадића. Сигурно да не жели нико да сумња у још присније познавање Хелеза од стране председника Србије Александра Вучића: И наравно, у Сарајеву Зукан Хелез који је најглупљи од свих министара из региона… Лажове један, са кинеским дроновима из Техноманије…“ Јасан је узрок одбојности према корифеју лумпенпролетеријата у доњим органима.

Драган Мектић са Темуа – Зукан Хелез се осилио у ситуацији вето фиоке, у којој „кад мачке нема мишеви коло воде.“ Изјава Санина Мусе на контра скупу на Добрињи 31. августа 2023.г. да Срби могу изнијети блато на ципелама из Босне, иста је фразеологија као ономад Церића. Тиме се тада покушавало уплашити представнике митрополије на једном скупу да „нема Босне без Бошњака“. Кажу ми да ових дана срећу много њихових комшија како несметано живе, раде и иду у набавку у Источно Сарајево. Међу њима и главног фразеолога Јосипа Пејаковића. На питање има ли Босне вајни творац „дизниализације босне“ одговори да је нема, да је утањила, а да Републике Српске („богами!“) има. Ето, то су ти ратнохушкачки идеолози и џубокси, покварене плоче и мангупи из улице црвених фењера. Са флашом у руци испред продавнице, уз сво поштовање према предметној институцији, шутну мозгове и генијалце, док се куну у „државотворни интегритет“ пред свијетом, скакутајући инверзибилно – скаскастом одбаченошћу у стражњици