БОЖИДАР ШКОБИЋ: Да ли знаш да се стидиш господине посланиче!? Ти који за један мјесец добијеш моје 24 пензије!

Мада сам бесакрајно захвалан на родитељском васпитању, па и васпитању који ми подарише учитељица Дика Торомановић, многобројни наставници и Директор Основне школе “Моша Пијаде” Сафет Зјакић, бројне комшије и рођаци – који су знали да ми дају добронамјеран савјет: како да се понашам у свијету у који улазим одрастајући и свјестан свакодневног напретка, за који сам мислио да има и моје заслуге: Јер се све више лијепо и добро понашам.

Поносан сам био и када је сваки од нас пет синова завршавао прву школу или примао прву плату! Непроцјењиво је било помоћи родитељима који су нас “ампрен супом” и “ужином” у школи подизали и од нас стварали синове за понос! Никада им то нисмо заборавили, нити смо могли прежалити што им се нисмо имали прилике дуже одужити за све! Наши родитељи су били наш понос! Наши учитељи, наставници и професори! Многе наше комшије и пријатељи наших родитеља су наше најљепше успомене!

И након година када је сваки дан био: Корак напријед! И када смо поред радног мјеста, у “Братству” у слободном времену, друговали и заједнички уљепшавали своје окружење у људском, духовном као и буквалном смислу!
– Послије дивних, неупоредивих година – Дошло је Зло!

Када људи око тебе умиру, када дојучерашњи познаници постају: Вампири и Злодуси! Када би радије умро од глади него од срамоте!?
Када сумњаш у оно што су твоје очи видјеле или уши чуле – Јер ниси васпитан – да је нешто тако могуће!

И када се понадаш да си се измакао из Зла и да си на сигурном, схватиш, да борба тек почиње!
Баш кога брига што си ти као избјеглица дошао на “своју територију”! Твоје је да предаш Личну карту и добијеш мјесто у рову: А твоја породица – Широка јој цеста!  И опет гуташ кнедле гњева, уз кашику “Икар-а” и гледаш смрти у очи! Са више страна!

Па, нећеш и не желиш да се предаш. И нећеш и не желиш да допустиш да се предају они око тебе: Дојучерашње радне колеге и комшије и добри и добронамјерни али – уплашени људи!Уплашени прије свега за судбину своје породице!
Удружићемо се и обновићемо опустошене домове и објекте и окупићемо своје породице! И тако смо урадили: УСРЕД РАТА! 20.08.1994-ТЕ! – И ОБНАВЉАЛИ СМО ОТЕС!  Свуда се пуцало, убијало, разарало – А ми смо Градили и Обнављали!

Наша парола је била: “Дајте нам шансу да помогнемо сами себи!”
И успјели смо! Обовили смо кровове и станове! Плин и воду! Помагала нам је Општина Илиџа, УНПРОФОР и још многе међународне организације – Ове: Чим су схватили да стотину жена које чисте силно смеће из опустошених зграда – Нису заробљене и присиљене муслиманке и хрватице! А у нашем “Удружењу исељених Срба из Средње Босне” било је и лица тих националности али у саставу наших породица!

Десетине породица се смјештало у обновљене станове , свјесни да нисмо своји на свом и да ће мо једног дана морати напустити и то уточиште! Дејтон је то прекратио!

Морали смо да се пакујемо!
Вечина је жељела ка Дрини – што даље од ратних линија!

Мада је у Вишеграду, као и многим другим градовима на општини био натпис да се избјеглице не примају: наша организованост и документованост нам је омугућила да нам се одобри да оспособимо девастиране бараке градитеља Хидроелектране и да ту смјестимо својих 267 породица са 847 лица.
Првих година смо у својој режији и из своје кухиње дијелили три оброка дневно и обезбјеђивали неопходну личну и колективну хигијену! Подугачак списак је оних који су нам то омугућавали поред нашег Комесаријата за избјеглице, ЕФОРА и Црвеног Крста!
И поред убјеђивања : Нисмо хтјели у туђу и напуштену имовину!
Инсистирали смо да добијемо слободно државно земљиште и на њему градимо трајни стамбени смјештај за своје породице! Наше инсистирање је имало подршку са Пала и добили смо локалитет за градњу и непосредну подршку Владе РС Премијера Гојка Кличковића и ЕУФОР-а.
Градили смо станове на Гарчи а по угледу на нас: Удружење Сарајлија је почело градњу зграда на Бикавцу а Удружење Коњичана – директну подршку Предсједника Караџића за 60 монтажних кућица у Прелову!

А када смо укровили прву зграду на Гарчи 16.05.1998. и када је Влада РС – Премијера Додика, гарантовала новчану помоћ завршетку градње насеља, руководство општине Вишеград је са Гарче одстранило наше Удружење и путем оронуле фирме ангажовало приватника који је градњу развукао у недоглед а новац је путем Надзорног органа усмјераван на волшебан начин!
Па и када смо 2005-те успјели да се “вратимо” на Градилиште били смо као и Комисија Владе РС запрепаштени недостацима: “плаћеним а неурађеним пословима” прикривањима и заташкавањима…

Захваљујући енергичној акцији Народне Скупштине и Владе Републике Српске 2005-те године: У коначној расподјели нашем Удружењу је припао 51 недовршени стан (4 зграде) а наше Удружење их је додијелило својим најангажованијим породицама које су их завршавале о свом трошку и уз то у односу на недостатак личног учешће – уплаћивале одређена средства на рачун општине Вишеград, јер: Удружење није било регистровано као профитна организација а Министарство није могло прихватити ту обавезу, па је договорено да се средства уплаћују на рачун општине Вишеград а да их она употријеби на унутрашње уређење простора између ових зграда! И помоћ новим власницима код уписа власништва!

Већ десет година вечина станара Гарче – из УИССБ-а живи у својим становима!
Али, сада се поставља питање – Чији су то станови!? Јер општина Вишеград и геодетска управа их “заводе” као објекте и станове општине Вишеград а Носиоце права на стан као: Купце!?
Уз чињенице: Да су прогласили постојање само једне улице у насељу Гарча и дали јој увредљив назив: “Завичајна” измијенили су нумерације објеката и станова и који се сада уопште не слажу са онима Prvog i Glavnog Projekta; из издатих Рјешења 2005-те године; нити Коначне расподјеле станова 2005-те године! Ništa od toga nije urađeno slučajno!

– А криминална завјера је станове УИССБ-а приказивати као власништво општине Вишеград!?

Е СРАМ ДА ТЕ БУДЕ ГОСПОДИНЕ ПОСЛАНИЧЕ!
ГДЈЕ СИ БИО СВО ОВО ВРИЈЕМЕ!?

-НИТИ СИ ИЈЕДАН ЈЕДИНИ ДАН БИО САМНОМ У СВИМ ОВИМ БИТКАМА И БОРБАМА!
-НИТИ СИ ИКАДА ПОКУШАО ДА ПРУЖИШ РУКУ ПОМОЋИ, НИТИ МЕНИ – НИТИ СВИМ ОВИМ УГРОЖЕНИМ ОКО МЕНЕ!

ГДЈЕ СИ БИО КАДА СУ МИ “ТЕБИ СЛИЧНИ” УКРАЛИ ТРЕЋИНУ ПЕНЗИЈЕ ЗАТО ШТО СУ ТАКВИ КАО ТИ У ПИО ЗАПОШЉАВАЛИ – КОГА СУ ЗАПОШЉАВАЛИ ПА ДА МИ ИЗ ЛИЧНЕ МРЖЊЕ ЧИНИ ОСВЕТУ! А НАЂЕ СЕБИ ПАЈДАША У МИО-ПИО ФЕДЕРАЦИЈЕ СА КОЈИМ ОБАВЉА ДОГОВОРЕНЕ МУЧКЕ – ПА СПРОВЕДУ СВОЈ УДРУЖЕНИ ЗЛОЧИНАЧКИ ПОДУХВАТ: ДА САМ ЈА ИМАО РАДНИ СТАЖ У ФЕДЕРАЦИЈИ ОД МАЈА 1992-ге ДО ЈУЛА 1993-ће У МОЈОЈ ФИРМИ КОЈУ СУ МИ ЗАПОСЈЕЛИ И ПЉАЧКАЛИ АРМИЈА БиХ И СЛИЧНИ! КАДА САМ ПРОДАВАО ИМОВИНУ ИЗ СТАНА ДА БИ ПРЕЖИВИО И БИО МОБИЛИСАН И У ХВО И У ЦИВИЛНУ ЗАШТИТУ! ЛАЖОВИ НАД ЛАЖОВИМА!
ГДЈЕ СИ САДА КАДА НАМ КРАДУ И ОТИМАЈУ СТАНОВЕ И НАША ПРАВА НА ГАРЧИ! ЧАК ИХ И ПРАВОБРАНИЛАШТВО ПОДРЖАВА!?
НИКОМЕ НЕ ВЈЕРУЈЕМ ДА АКО ЈА УМРЕМ ПРИЈЕ ПРЕНОСА ВЛАСНИШТВА – ДА ОПШТИНА ВИШЕГРАД НЕЋЕ ОТЕТИ СТАН МОЈОЈ ПОРОДИЦИ!
МРЗЕ МЕ! МРЗЕ МЕ – СКОРО КАО ЕМИРА КУСТУРИЦУ!
ЧАК И НАЧЕЛНИК ОПШТИНЕ НАПИШЕ И ПОТПИШЕ ДА ЈА ЖИВИМ У “ЛУКСУЗНОМ СТАНУ” СА СВОЈОМ  9-точланом ПОРОДИЦОМ У 86 КВАДРАТА!? НЕБУЛОЗА!?

ГДЈЕ СИ ПОСЛАНИЧЕ?
ТИ КОЈИ ИМАШ МЈЕСЕЧНА ПРИМАЊА: 24 ПУТА ВЕЋА ОД МОЈИХ!?

А ЈА САМ 14 ГОДИНА ЖИВОТА УЛОЖИО У ЗБРИЊАВАЊЕ ИЗБЈЕГЛИХ И РАСЕЉЕНИХ ЛИЦА И ПОРОДИЦА:
– БЕЗ ДИНАРА НАДОКНАДЕ И БЕЗ ДАНА ТОГ РАДНОГ СТАЖА!?

ЗАХВАЛАН ПРЕДСЈЕДНИКУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ РАДОВАНУ КАРАЏИЋУ
ЗА ОДЛИКОВАЊЕ “МЕДАЉУ ЗАСЛУГА ЗА НАРОД” – 1996-те године!

А ЈА САМ И ПРИЈЕ РАТА ПИСАО ЗА ДЈЕЦУ И СЛОБОДНО ВРИЈЕМЕ НЕЖАЛЕЋИ ПОСВЕЋИВАО ДЈЕЦИ! НАПИСАО И ОБЈАВИО МНОГЕ КЊИГЕ ЗА ДЈЕЦУ!
– БИО САМ У БУКВАРУ ЦРНЕ ГОРЕ 20 ГОДИНА!

ПА МОЖЕШ ЛИ ДА СЕ БАРЕМ МАЛО ЗАСТИДИШ И ЗАЦРВЕНИШ!
ЈЕР,  НЕ ВЈЕРУЈЕМ НИ ДА СИ И ПРИБЛИЖНО ДОПРИНИО СВЕМУ ДОБРОМ!
ЗАР ЈЕ И ЗА ТЕБЕ И ЗА МЕНЕ ОВО ПОШТЕНО ВРИЈЕМЕ И НЕКО ПОШТЕНО ВРЕДНОВАЊЕ!?
И ОВАКВЕ СЛИЧНЕ МЕНИ И ТАКВЕ СЛИЧНЕ ТЕБИ!?

ЈА ЧЕТВРТИНУ ПЕНЗИЈЕ –  ОД 300 КМ ДАЈЕМ ЗА ЛИЈЕКОВЕ . . .

СРАМ ДА ТЕ БУДЕ! А НИСИ ЈЕДИНИ!
ТРЕБА ДА СЕ СТИДЕ И ОНИ КОЈИ СУ ТИ ТО ОМОГУЋИЛИ!
И СВАКО КО СЕ ПРЕПОЗНА У ОВОМ ТЕКСТУ!
А ЈА ВАС ДОБРО ЗНАМ!

ЗАР ИМАТЕ ОБРАЗА ДА МИРНО СПАВАТЕ!?

НАРОЧИТО ВИ – НА НИВОУ БиХ!

А ТЕШКА ЈЕ ИЗБЈЕГЛИЧКА КЛЕТВА!

Тагови: Божидар Шкобић