Владимир Кршљанин: Божић, Нова Србија, Нови свет и Нова година

© FOTO TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ

1.

Божић је празник наде, празник мира и празник тихе радости, како нас подсећа Патријарх Кирил. Бог је постао човек ради нас и ради нашега спасења и то нас обавезује на љубав и братство, подсећа Патријарх Порфирије.

Обрисе Новог света нам је заувек насликао Нови завет. Вечита и тријумфална човекова тежња ка љубави из које извиру правда и стваралаштво и шире се Васељеном, добила је доласком Богочовека, хришћанством – божанску снагу.

Али највећем подвигу човечанства пружен је и највећи отпор. Од Јулијана Отпадника и његовог „завади па владај“, разни западни отпадници и јеретици покушавају да униште оне који постадоше со земљи и светлост свету. Од крсташких до светских ратова и до дана данашњега јуришају на нас огњем и мачем, а ми, спремни на жртву – побеђујемо.

2.

Као данас Мадура, уз помоћ отпадника, отели су на Видовдан Милошевића, да би га понизили за пример свима. Али новом Лазару, оцу Нове Србије и победнику Другог Косовског боја, само су отворили пут у вечност. Када се од оптуженог узвисио у тужиоца и судију, убили су га. Ове године се навршава двадесет година од његове мученичке смрти.

У његово време, Србија се из западних заблуда, вратила свом имену, свом идентитету, својој вери и традицији, чувајући свом снагом своје највеће вредности и достигнућа – народ, територију, слободу, независност и социјалну правду. Тежила је равноправности у међународним односима, демократском друштву са тржишном привредом и снажном моралном државом, као гарантом развоја и социјалне правде. У својој последњој великој бици, смогла је снаге да материјализује свој вековни циљ: донела је одлуку о ступању у државни Савез Русије и Белорусије.

Србија обновљена у пуном светлу била је трн у оку олигархији која је млела и колонизовала целу Европу, па су десет година свим средствима покушавали да је сломе и на крају, исцрпљену санкцијама и НАТО агресијом, привремено су је савладали споља диригованим петооктобарским превратом, касније названим „обојена револуција“.

После 12 година распродаје и уништавања економије, одбране, образовања, културе, здравства и свих облика људског и националног достојанства и социјалне правде, оснажени народним незадовољством и надахнути јачањем Русије и Кине, на власт су се вратили патриоти, уз обећање да неће дирати механизме западног утицаја и кренули да дижу Србију из пепела. Много је учињено, али главна борба да васкрсне нова Србија је тек пред нама.

3.

Нова Србија је као весник, показала пут за стварање Новог света. Православна Русија и конфучијанска Кина, претекле су злочиначки Запад заувек и у свему, само захваљујући својим духовно-моралним вредностима. Оне су окупиле око себе БРИКС и Светску већину – све човекољубиве цивилизације и народе. Србији је у Новом свету резервисано почасно место, које она још није у пуној мери заузела, јер још није потпуно слободна.

А грабљивице које остају без плена ће или настрадати или се припитомити и престати да буду грабљивице. Пред Западом је тешка борба за опстанак, коју он, чини се, још није у стању да потпуно разуме, јер су тамо вековима генерације васпитаване у духу, који није ни хришћански ни човекољубив.

Трамп је одустао од наметања политичког или идеолошког система другим земљама, али од њих очекује да опслужују америчке економске интересе, нарочито ако су на америчком континенту, или ће на њих ударити – царинама или ракетама.

Тај приступ у Новом свету не може да буде ни успешан ни дуговечан. И саме САД морају да схвате да је сарадња много ефикасније средство за развој од насиља. Али зато је сада од највећег значаја да БРИКС и Светска већина што пре изграде механизам за потпору посусталим УН, којим ће што јасније, што масовније и што ефикасније моћи да парирају светским изгредима и кршењима међународног права које чини злочиначка олигархија западних империјалних сила – САД, Британије, Немачке и Француске и њихове, често фашистичке и терористичке марионете, у својим узалудним настојањима да поразе и потчине пре свега Србију и Русију, а онда и Кину.

4.

Пред нама је година у којој баш Србија треба да потпуно обнови своју слободу и тако спасе не само себе, него у интересу свих убрза позитивне процесе у свету, које је сама започела.

У години Слободана Милошевића морају се уклонити све вештачке забране да се говори о овом великом човеку и његовим заслугама, као и о подвизима свих који су тада бранили слободу и правду и утирали пут Новом свету. Један булевар у Београду треба да добије његово име.

Србија неће постати мање, него више европска, ако одустане од пуноправног чланства у Европској унији, за коју се показало да не штити интересе европских народа, него на смрт осуђене олигархије.

Србија неће постати мање, него више независна, ако обнови свој пут у братски савез са Русијом.

Србија неће постати мање, него више развијена, ако сама буде одређивала правце свог развоја.

Србија неће постати мање, него више демократска, ако оствари најшире политичко јединство у оквиру саборног покрета за Србију.

Помажући себи, Србија ће помоћи свету да стану сви ратови, да буде ослобођен Мадуро, да мир и сарадња постану главни принципи на Балкану, у Европи и свету.

Мир Божји – Христос се роди!