Бошко Вукићевић: Обесмишљавање спортских вриједности и филозофије

Пише: Бошко Вукићевић

Писао сам о обесмишљавању спортских вриједности и филозофије на јучерашњем Отварању Олимпијских игара. Као и о одређеним расистичким компонентама на паради бродова (припадници мање значајних земаља пловили су скромним чамцима – „Малим Весељацима“, док су моћне државе представљане на огромним и луксузним бродовима).

Док сам то писао, још увијек се није десио срамотни скандал на Отварању, тј. „умјетничка нумера“ у којој су травестити, тзв. Драг Квин, изигравали Христа и апостоле на Тајној вечери, уз основну поруку исмијавања хришћанства и вјерника.

Уопште, вишесатни умјетнички програм на Отварању протекао је углавном у промоцији ЛГБТ – идеологије, која је у толикој мјери била заступљена да су неки италијански политичари из владајуће партије јучерашњи догађај једноставно прогласили још једним геј-прајдом.

Управо је тако – свечано Отварање Олимпијских игара у 2024. години, пред милијардама гледалаца широм свијета, заправо је било још један геј-прајд. Банални, досадни геј-прајд, какав се сваке године организује у већини земаља свијета, којег силом прилика одавно гледамо и на Еуросонгу и многобројним другим манифестацијама.

Но, организаторе Отварања Игара као и оне центре моћи који упорно и непрестано лансирају све ове „прајдове“ треба упитати: да ли схватају колико је све то постало досадно народу? Дозлабога досадно.

У реду: сви треба да имају једнака права и нико не смије да буде малтретиран због своје сексуалне оријентације. Али ни промотери геј-прајдова не смију остале грађане свакодневно да малтретирају причама о својим сексуалним изборима, проглашавајући такве изборе некаквом умјетношћу. „Скалајте“ мало с тим стварима, досадни сте.

Проглашавати спектакле попут синоћњег некаквом посебном креативношћу и авамгардом је апсурдно. Јер су те ствари излизане, толико пута виђене.

Ако се сумрак западне цивилизације огледа углавном у хиперинфлацији геј-прајдова и у екстремном богоборству – она неће имати лијеп крај.