БОШКО ШКОБИЋ: Ако сам ја по рођењу и поријеклу Србин – Босанац, ко ми то оспорава и измишља „Босански језик“?

Ред би био да се човјек ни са ким не свађа, ни по којем основу и из било ког разлога!
Тако су ме васпитали моји родитељи – Али, изгледа – погрешно!?
Свакодневно и из све више разлога имам потребе да се свађам.
Али, за сада само са једном, одређеном особом: – Са самим собом!

Због тога што је свакодневно све више питања на која сам морам наћи и себи појаснити одговор – без обзира колико био болан, неутемељен или чак бесмислен.
Сам себи не могу више бити равноправан саговорник, ни у свађи, јер, сам себи не могу више да вјерујем!

И без обзира што себе свакодневно убјеђујем да не пратим емисије вијести, специјалне емисије и ексклузивне репортаже . . . догађа ми се, да непрестано сазнајем: „нове истине и нове историјске чињенице и нова тумачења свега“ . . . па ме страх хвата да ћу ускоро сазнати и свој „стварни идентитет“ . . . јер ће ми „неко“ доказати да сам био и живио у великој заблуди и у неком сасвим другом времену.
Као онај који је снимао Филм „Бој на Косову“ – није хтио да призна да су постојала Браћа Југовићи – А од ријећи до ријећи је цитирао шта су разговарали Лазар, Мурат, Милош, Бајазит итд.
Човјек измислио своју Истину! И зарадио паре!

РЕФОРМА ШКОЛСТВА У КОМШИЛУКУ

Недавне Вијести, медијске и незнам чије јављају и обавјештавају:
Министарство образовања Србије уводи Босански језик у школе на подручју Санџака!
И без обзира што се присвојне именице пишу малим словом, ову сам морао написати великим јер је двоструко присвојна:
– присвојна по припадности; и
– присвојна по насталости.

Није то тешко објаснити илити појаснити:
– Ако је нешто Босанско онда ти не можеш присвајати за своје грађане – који нису Босански!? И не заборави да у БиХ постоји Босна и Херцеговина!?
– Неможеш нешто приписивати некоме или нечему ако то они немају! Ако у Босни и Херцеговини не постоји Босански језик – не приписуј им то из жеље да би могао да га увезеш или усвојиш!?

Нико не може оспоравати никоме право да одреди своју националну припадност, без обзира на своје стварно поријекло. Зато народи и имају називе који се са поносом вјековима носе.
Народи имају право и да измијене свој назив, чак и да измисле потпуно нови термин који треба да буде поштован од свих.
Међутим, језик је нешто сасвим друго.
Ја имам право промијенити назив своје националне припадности али, немам право промијенити назив језика који говорим!
То нема право нико па ни Институције од највећег значаја.
Нико им никада није, нити може дати то право.

Ја сам рођени Босанац и захваљујући мајчиној мајци са 25% херцеговачке крви у себи!
Ја сам према насљеђу својих предака Србин и Православац.
1991.године сам се писао као Југословен, православне вјероисповјести. И записао сам да говорим Сарпскохрватским језиком а пишем Ћирилицом и Латиницом.

Тај попис никада није озваничен у тадашњој Југославији а – према својим потребама -примјењују га само они који су мрзили и уништили ту исту Југославију!

Нисам у дилеми нити допуштам да ме у 71-вој години „описмењавају“ људи који су до прије неколико година били ван простора који су се звали: „Васпитање, Образовање, Култура, Поштовање и Информисање“!

Ја јесам Босанац! Ја јесам Србин! Ја јесам Православац.
Ја говорим језиком који сви са којима контактирам – одлично разумију!
Па пишем писмом Латиница и писмом Ћирилица и увијек ијекавицом.

Исто као што Предсједник Србије – Није српски Предсједник!
Или, ја, који сам Србин – Нисам Србијанац!
И као Србијански (Сремачки) зет – Ја сам зет Босанац!

И, као што Срби имају право да имају свој – Српски језик, –
Тако и Бошњаци имају право на свој Бошњачки језик!

Па ако Србија за Бошњаке у Србији уводи у школе Босански језик – Онда би у Босни и Херцеговину у име „добре сарадње“ требали увести „Србијански језик“!?
А колико знам: Не постоје Правопис и Граматика, као ни Ријечник Босанског језика или Србијанског језика – нити знам да постоје такви језички ауторитети да би могли да направе тако нешто прије 2050-те године, па предлажем да се престане са помињањем нечега што не постоји.

Морам да се озбиљно замислим, након проживљених 69 година!?
Гдје сам био и шта сам гледао и слушао ако нисам спознао и схватио да на овим просторима постоји језик за који нисам знао – а називају га мојим!
Јер и ја сам Босанац! Са дна каце! – Али, не знам за Босански језик!
Као што поштујем Далматинце, Херцеговце и све друге који имају додатни назив према географској одредници.
Али не чух да се говори, објављује или признаје: Далматински, Шумадијски или Херцеговачки језик или, пак још неки Географско-локални језик!?

Народ има свој језик а не географско подручје.
Колико морам да схватим и што никако не могу да оспоравам јесте право сваког од наших народа да има свој језик: Бошњаци – бошњачки; Срби – српски; Хрвати – хрватски а, такозване мањине, своје језике: ромски, јеврејски . . . и друге.

Не бих желио да повјерујем да него из политичких разлога ствара забуну и умјесто Бошњачког, Српског или Хрватског – говори о “Босанском језику” !?

Тако сам васпитан: Поштујем да бих био поштован! Недам „на себе“ да бих одбранио и оне око себе!
Они који мене и моју породицу знају – они знају! А они који незнају – можда и схвате!
Немојте да ме вријеђате! Не вријеђам ни ја вас!

————————————————————————————————————————

БОЖИДАР ШКОБИЋ – Чика Бошко
Рођен 08. 01. 1946.године у Травнику. У Новом Травнику живио од његовог настанка (1950.) до 1994.године. Затим на Илиџи. Да би 10.03.1996. године постао становник Вишеграда. Ожењен: отац двоје дјеце и дјед три унука. Радни вијек провео у “Братству” Нови Травник (Пуцарево) и оснивањем и вођењем Удружења исељених Срба из Средње Босне (1994.), те градњи Избјегличког насеља за трајни смјештај на Гарчи у Вишеграду, трајно збринуо 51 породицу! Данас пензионер са деветочланом породицом.
Објављене Књиге поезије за дјецу:
– „НОВОТРАВНИЧКЕ УСПОМЕНЕ” 1980.
– „КОРАЧАМО УПОРЕДО“ 1983.
– „МАЈСТОР И ПО “ 1987.
– „ЗВЈЕЗДИЦА ПАДАЛИЦА“ 2005.
Књига поезије за младе: „ПОКЛОН СА ПРЕДУМИШЉАЈЕМ“ 1987.
Басновити Роман за дјецу: „РОСИЈАДА“ 2011.
Роман о дјетињству: „ДОБРА ДЈЕЦА“ 2012. године
– Учесник многих књижевних манифестација. Присутан у више Зборника поезије.
– Од 1990-те године присутан је у Уџбенику! Двадесет година су првачићи Црне Горе уз „БУКВАР” прво научили његово име и његову пјесму „Прва књига”! До укидања “Буквара” и Српског језика у Црној Гори.
– Бројне његове пјесме су компоноване и пјеване на многим дјечијим фестивалима и често емитовани на програмима радија . . . а Хор дјевојчица „Роса” је пјевао његове текстове широм Југославије а такође и снимио Плочу са десет његових пјесама у издању „Југотона” 1989.!
– Добитник Повеље Књижевног Фонда „Свети Сава” Источно Сарајево.
Читајући и пишући, Божидар Шкобић је закључио:
-„Читање је путовање Златном стазом у непознато!
А Писање је утирање Златне стазе и остављање Златног трага!“

Тагови: Божидар Шкобић