БОШКО КОЗАРСКИ: Обезбожени патриотизам и обнова родољубља

Појам „патриотизам“ је трајно оскрнављен. Иако изворно означава човека пуног љубави према отаџбини, држави из које потиче, данас се везује за битанге којима је до државе стало искључиво колико до послодавца. Волеће је до последњег динара!

Иза бучног, нападног и веома често агресивног „патриотизма“ са којим се најчешће срећемо крију се опскурне личности из полукриминогених структура, који су готово обесмислили овај појам који би требао да именује оне којима је отаџбина на првом месту. Због хонорарних патриота, они истински се теже умивају од сталног блаћења тзв. грађанских елита, нео-либерала којима је лажни космополитизам једини испрдак моралних и животних достигнућа уопште. У том обрачуну неснађених штету трпи огроман број оних који љубав према отаџбини не доказују гласним паролама мржње након испијених хектолитара пива, већ оних који засаде воћку размишљајући о томе како ће са ње плодове брати његови унуци.

Време је да утичемо на истинске патриоте да првенствено буду родољуби! Време је да се кич-патриотизам искорени, да се посеје љубав из које ће нићи органско родољубље које даје оне најлепше плодове, здраво потомство и благородно друштво. А како? Да се „Не дамо Косово“ замени одласком на Космет у хуманитарном аранжману, али и поклонички. Да се „Не дамо Косово“ постави као основна и трајна идеја целога рода, а не као почетна позиција у преговорима са окупатором.

Да своје православље не сведочимо из трамваја прекрстивши се кад између две станице кроз прозор угледамо какву цркву, већ да се вратимо литургијском животу и свему оном чега смо се одрекли стварајући патрију Јужних Словена. Време је да се покајемо, да исповедимо кич и хонорарни патриотизам и да се вратимо Истини. Да обновимо систем вредности и онемогућимо његово урушавање тв емитовањем блуда под сјајем рефлектора. Ако је који „патриота“ дошао са читањем до овог дела, онда за њега има наде и радујем се његовом родољубивом сазревању! Шта нам је чинити?

Прво и најважније, да се колективно покајемо што се одрекосмо наслеђа и вере светоотачке, па да чистог срца заволимо цео род српски и у слози нађемо прилику за нови почетак, а патрија ће опстати или нестати, суштински и није важно. Дао бих и српско царство за век српске слоге! Из тога би оно Небеско постало и земаљска српска патрија (отаџбина), а сви Срби, заиста, патриоте.

Тагови: Бошко Kозарски