Као по неком правилу, а вероватно по задатку, када год се у Србији оформи или обнови нека здрава, родољубива и душекорисна организација, обавезно добије бројне нездраве клонове, лоше копије које суштински служе за урушавање угледа оригиналне структуре. Управо тако се након формирања Савеза Козака Балкана, односно Балканске козачке војске појавило небројано пуно организација сличних по имену, а нејасних по деловању. Својим активностима супротним козачким кодексима широј јавности уносе забуну, представљајући се лажно и перфидно. Одмах треба разјаснити да припадност Козацима није припадност никаквој политичкој партији. Козачка организација је организација која се заснива на добровољности, која не награђује своје припаднике радним местом или каквим другим залогом за будућу лојалност, јер је по среди свих међусобних односа Козака искључиво Христос. Козаке нико не мора да тера да раде на добро Отаџбине, они то раде добровољно. Козаци имају своју унутрашњу организацију која је строго хијерархијска, али и слободу коју чувају у својим козачким станицама. Козаштво – то је братство људи спојених посебним стањем духа и свести, етике и морала, а не простор за лично афирмисање и каријерно надмудривање. Подсетићу вас и на речи козачког пуковника Војислава Видаковића, атамана Балканске козачке војске, које је изговорио на оснивању ове јединствене организације: „Душа овог народа се кали на Литургијама, у љубави према ближњему своме и роду своме. Према корену своме, историји и традицији. Само тако он ће задобити царство Господње и само тако ми ћемо опстати као народ. Немојмо да дозволимо да нас деле, да нас свађају, да нам уводе уљезе у кућу они који су нам је рушили, као и куће наших ближњих, јер тада ћемо направити смртни грех.“ Зато Козаци и партије не могу ићи раме уз раме. Слава Богу што смо Козаци!