Није непознаница да је око 80 одсто грађана Србије против уласка у ЕУ ако је услов за то српско одрицање од Косова и Метохије. С друге стране бројни домаћи медији нас перфидно, као по неком задатку, преваспитавају, убеђујући нас у оправданост потенцијалне могућности губитка суверенитета над делом територије обухваћене Уставом.
Некадашње вође терориста су последњим одлукама сахранили дијалог Београда и Приштине. Као да се нешто велико ваља иза брда, изван нашег видокруга, па је готово неизбежно да се истина оголи и то још ове године. Тренутак је такав да међу Србима све мора бити речено, смирено, али не изокола, без икаквих улепшавања или препакивања, просто и сасвим јасно. Браћо и сестре, ништа се више међу нама не подразумева!
Дошли смо до стадијума да су речи излишне, да ће свако у данима пред нама јасно показати ко је и шта је. Сам са собом свако ће се сусрести и пред својом децом, пред Богом и родом показати у кога је образ чист, а част светиња. Шта год сте до сада урадили или постигли ништа је у односу на то шта ћете сада учинити. Сада је тренутак да све учињено добије смисао или да се обесмисли.
Од ауторитета пратите став цркве, најдуготрајније српске институције, јер ћете јасније сагледавати догађаје пред нама. Недвосмислено морамо рећи да издаја није опција и да се не може назвати дипломатијом. Истицати да се издаја не може ни опростити, ни оправдати. Косово и Метохија могу бити окупирана територија још много година, па и деценија. Можда и последњег Србина протерају са наше свете земље, то суштински ништа неће променити, јер све што се учини на окупираној територији – привремено је. Све ће се, кад тад, преокренути и наша деца, наши унуци, вратиће отето, повратити славу и част роду српском.
И неће то бити први пут да васкрснемо, да се вратимо, да поново горе заветне свеће у Високим Дечанима. Јер, ако не буде тако, шта нам преостаје? Којим вредностима ћњмо учити будућа поколења? У којој цркви женити синове и удавати кћери? За коју ћемо земљу рећи да је наша? Како ћемо прећутати сопствено урушавање? Зато, без дилеме, станимо одлучно иза две речи – НЕМА ПРЕДАЈЕ! То је наш коначни одговор.