БОШКО КОЗАРСКИ: Филмска брука Србије

Готово двадесет година од НАТО агресије на нашу земљу специјални рат против нашег народа још не јењава.

Након изручивања тона осиромашеног уранијума на наше тло, сведоци смо и континуиране сатанизације Срба и Србије у телевизијским и филмским пројектима. За разлику од почетака кинематографске агресије, данас такве пројекте финансирају и домаће институције.

Некако смо навикли да нас страни филмски аутори екранизују као примитивце и кољаче, међутим, изненађује појава домаћих аутора који имају неописив порив да „обелодане истину“. Некако је парадоксално да се од свих истина о раним радовима твораца квазидржаве Косово млади аутор из Србије одлучи да настави „покајнички“ низ филмских отклона од сопственог „грешног“ народа. Искрено, мука ми је од тих наднационалних који осећају потребу да се ослободе некаквог „терета“ и којекаквог камена са своје умивене душе.

Истим тим пропагандистима западне идеологије смрти понајмање смета смрт сународника, патња комшије, мука суграђана, јер тобоже је важно чути истину и са стране крвника, терориста и трговаца органима. Лицемери! Е, сад оно најзанимљивије! Управо један такав пројекат представљаће српску кинематографију у Кану уз благослов Министарства културе?! Хоће ли афирмација једног аутодеструктивног филмског остварења анестезирати отцепљење Космета од Србије? Треба ли закључак неког филма да буде – шта смо радили, ц, ц, ц, и треба нам одузети Космет?

Како то да до сада не снимисмо филм о јунацима са Кошара или о ђенералу Вељку? Како не екранизовасмо последње дане Светог Харитона? Где се деде новац за документовање страхота погрома 2004? Помиње ли се као опција снимање филма о генијалном отпору наше војске под командом генерала Лазаревића? Филм је можда и најјаче пропагандно оружје сваке државе, па остаје недоумица да ли ми то оваквим филмовима покушавамо да просвирамо сопствену слепоочницу достојанства и самопоштовања, како бисмо показали свето наше самокритично лицемерство? Не желим да се такве глупости плаћају новцем од мог пореза! Хоћу филмове о јунаштвима српске војске! Зар је Курсула последњи филмски јунак српске родољубиве кинематографије?