О, како је тешко сазнање да смо се готово без изузетка огрешили о хероје! Како је поразан наслов неког портала без утицаја „…сахрањен без државних почасти.“ Како је болно да помена нема у мејнстрим медијима готово пола деценије. Како је срамотно да је прошло 5 година, а да ни на једном од централних градских тргова нема споменика са епитафом: „Замном, браћо!“Па, сунце му пољубим, јел могуће да без изузетка не можемо ваљано да се одужимо наишим херојима бар на испраћају ка вечном коначишту?!

И даље се надам да сам можда ја превидео да нема знамења да нас подсећа на ђенерала Вељка Раденовића, да је у међувремену одата државна и војна почаст. Закаснела, мада и тада боља од ћутања, од заборава. И даље се надам да ћемо се поправити, јер пут којим смо кренули није обичан пут, већ странпутица, стрмина уз коју се не мое успети народ са толико грехова према својим великанима.

Две је битке ђенерал Вељко водио, ни у једној није узмакао. У једној руци пушка, у другој инсулин. Не зна се из чега је више „пуцао“, као ни да ли је љућа била борба са сопственим организмом или увеженим тероризмом. На оба фронта је јунчки подносио све жртве, ради нас и слободе наших ближњих. Ослобеђење Ораховца 1998.године од терористичке, крвожедне гамади, уписао се у вечност. Како ми баш од целе вечности стручно изаберемо први тренутак бескрајног времена да пљунемо на хероја? Нема већних мајстора од насза грех према ближњем, посебно ако нас је задужио!

Чуо сам за почетак акције навијача Црвене Звезде које се тичу афирмације ђенрала Вељка, видео сам и он-лајн петицију, чини ми се, да се изгради споменик. Шта рећи на чињеницу да су до овог тренутка потпис ставила 24 лица?! Не може се одужити на локалу, није довољно да му месна заједница одштампа плакат, ђенерала МОРА да на достојанствен начин испрати држава! Нека да Бог, па да се у догледно време сакупимо крај споменика Вељку Раденовићу и кажемо исто оно дуго неизречен – хвала! Као Милунки, као Тибору, само да не прођу деценије.

Напослетку, хвала Гаврилу Кујунџићу који му је подигао највећи могући народни споменик – песму!

Ти велико име носиш
од јунака Хајдук Вељка
Он је тук’о чете турске,
а ти банде арнаутске
Он је тук’о чете турске,
а ти банде арнаутске.

Ђенерале, ђенерале
нек’ је твојој мајци хвала
што јунака родила је
да се српству врати слава.