Борис Мјачин: САД НЕМА ГДЕ ДА СЕ БЕЖИ
фото: intermagazin.rs
Знате ли по чему се Октобар разликује од Фебруара?
Цела револуционарна разлика је у томе што се за 8 месеци укључују невидљиви инструменти пропасти старог света. Оно што је у рано пролеће изгледало као забава, сада је тужна стварност.
У пролеће, да подсетим, многи Украјинци су, вичући „Ура, Руси нас бомбардују“, потрчали у западну Европу да погледају како се тамо дивно живи. А сад?
После одговора за Кримски мост, многи Украјинци ће поново пожелети да добију избеглички статус и … биће непријатно изненађени што им тај статус не дају и нису посебно вољни да их прихвате. Знате, није вам баш до филантропије кад и сами имате енергетску кризу и двоцифрену инфлацију. Ој!
На пролеће је био забавни одушак.
Али сад таквог вентила нема.
Глупи, уплашени и обманути народ.
Заиста сте мислили да ће вам Европа помоћи.
Да ће вам дати прибежиште и помазити вас. И тутнути новац – тек онако.
Ах, да, не просто тек онако. Ви сте хероји. Поново сте заузели Изјум и Купјанск. Показали сте целом свету како се бори против издајника – бацањем тела у јаругу.
Украјина је на ивици страшне катастрофе, много страшније од свега што сте видели између Фебруара и Октобра.
Зато што сте сад заробљени. Сад нема где да се бежи.
Да, ви ћете за ово до краја кривити Русију.
Да, покушаћете да одговорите „терором на терор“.
Да, неки од вас ће потражити Зеленског и рећи да вас је он до свега овога довео. Рафали ће бити једини одговор.
И неки ће доћи до истог закључка као и Хитлер 1945: Немачка мора лепо да умре, али да се не преда „јеврејским бољшевицима“.
Ето како ће бити. Увек сте то предосећали. Али једноставно нисте хтели да разговарате. Истина?
Е, зато је баш кул живети у ери апокалипсе. Прелепи живот прелепих избеглица. Веома космополитски. Демократски. Модерно. Можете стримовати о свом несрећном животу и прикупљати донације. Можете наступати на радију. Књигу написати. Или нешто слично.
Али ви знате да је већ Октобар.
Не Фебруар.
Уопште не.
(Телеграм канал Б. Мјачина; превео Ж. Никчевић)
