Нема сумње, оно што видимо на западним и украјинским каналима, и у колаборационистичким руским медијима, јесте сумрак информационих технологија, њихово тотално изрођавање. Већина њиховог садржаја је просто смешна. Они у уши публике тупо сипају лажњаке, демотиваторе и пропагандно смеће – информативни фастфуд. Али то је веома слаб контент, лишен елементарне логике и системске аналитике.
Као прво, Украјина је за неколико дана изгубила готово сву војну инфраструктуру. У условима 21. века, то је као да боксеру сломиш обе руке. Да, боксер и даље може да маше ногама, али то је идиотизам. Као друго, Оружане снаге Русије очигледно имају план: да не нападају крупне градове, већ да их блокирају и натерају противника на предају. Наравно, са таквом шемом биће губитака у људству. Али систематски – Зеленски је већ изгубио. Кијевски режим неће спасити никакве санкције и снабдевање новим оружјем преко пољске границе, а још мање сличице са друштвених мрежа.
Наравно да ће бити тешко. Веома тешко. Пре свега због санкција. Али у Русији неће бити масовног устанка који Запад очекује, јер већина разуме шта се дешава, и са ким се боримо у Украјини. Не са Украјином, не са Украјинцима, и не са демократијом, па чак не ни са украјинским национализмом, већ са конкретном врстом овог национализма – чије је име фашизам. А у томе је сва суштина савремене Русије, која је, рећи ћу још једном, настала као нововеликоруски етнос, на крхотинама империје, управо у мукама Великог отаџбинског рата. Немогуће је спречити Русију да се бори против фашизма, као што не можете натерати Америку да се одрекне независности извојеване 1775–83. године.
Дакле, не слушајте оне који лупетају о „губљењу информационог рата“. Тај рат је Русија добила, зато што су на њеној страни здрав разум и истинска оданост братском украјинском народу. А на страни фашизма је само позирање пред Западом, само жеља да се искамчи наредна бенефиција. Још једна срамна почаст. Запад упорно гура Украјину у феудализам, а Русија јој предлаже нормалну сарадњу.