Оливер Стоун је у свом филму Путина приказао као неку врсту Јосипа Броза Тита западног света; не идеолошког непријатеља Запада него политичара који се домогао самосталности и суверенитета, а који затим није желео да личи на Хусака и Хонекера, односно у овом случају Макрона и Меркелову.
На овом примеру се могу видети све конвулзије Запада: признајући легитимност Путинових претензија на самосталност ви заправо откривате целом свету ко су и шта су заправо Макрон и Меркелова и шта се у ствари дешава у европским земљама.
Управо такав проблем имао је и СССР са Југославијом: признати Тита а опет моћи погледати у очи европским лидерима.
У том смислу, путинизам је за Американце неопходно назвати штетном идеолошком јереси, опасној и деструктивној за једино исправно учење. То до извесне мере оправдава Трампову грубост у односу са Европом, у смислу – ми не можемо нормализовати своје односе са Русијом, док сте ви тако удобно уживљени у улогу наших робова. Покажите какву-такву спољашњу самосталност, чак се и продерите на мене, разбесните се мало. Ено ја сам одгурнуо оног Црногорца, дигните глас.
Борис Межујев је руски философ и политиколог, креативни настављач идеја Вадима Цимбурског, творац концепције цивилизацијског реализма. Овде се ради о белешци преузетој са ауторове фејсбук странице, а наслов је преводиочев.
Превод и белешка Владимир Коларић