Борис Корчевников: ДАЈ БОЖЕ МУДРОСТИ…

За њих је то „договор“. А за нас – то је живот.
За њих је то „договор“. А за нас – рат и жртва за будућност Русије, за руски глас, језик, за руску децу која се приводе Чаши причешћа, за васкршњу благовест наших градова, за бескрајну руску шуму и руску невесту у белом, за руску тишину и богослужбени крст у пољу, иза којег почиње моја земља и нигде се више не завршава.
За њих је то „договор“. А за мене – мама и тата.
За њих је то „договор“, а за нас битка за повратак Русије самој себи, за ослобођење из заточеништва лажи, безбожја, лажних веровања, паганства свих врста, за истину о себи и својој историји.
За њих је то „договор“, а за нас – Спас Нерукотворни, који је свети руски војник вратио у живот Русије.
За њих је то „договор“, али за мене – жила куцавица моје породице и моје земље. Крв којом смо изобилно нахранили ову земљу током руске 1000-годишњице и током последње три руске године.
За њих је то договор, а за мене руска поезија и руски хлеб.
Гади ми се реч „договор“, која зуји над руском жртвом и над чашћу наше војске.
И само да не испадне да – исмејавши се безбројним мемовима о Зеленском у Овалном кабинету (заиста су смешни), одједном откријемо да се „договор“ десио – и да су се земља, људи, вредности, фабрике, крстови и иконе, људи и деца, за које смо се толико борили, толико плакали и гинули – нашли у туђинским хладним рукама оних који су посматрали ту битку са стране, вешто њоме управљајући и доливајући уље на ватру…
Зато што иза неразумљиве речи „ретки земни метали” стоји најбаналнија и сад већ коначна окупација те земље. Зато што и дете разуме да ко год са ове земље буде убирао плодове – хлеб, уље или поменуте метале – тај ће на тој земљи бити господар.
И овај „договор“ за њих није почео јуче. Него од самог почетка процеса одсецања Руса од Руса, заглупљивања и брутализације одсеченог дела, од претварања у „анти-Русију“, супротстављања остатку Руса, напумпавања оружјем, дрогом, менталним отровима, био-лабораторијама, развратом и пропадањем… За њих је све то „договор“, независно од тога ко је тамо код њих био на челу власти и парламента.
Разумем зашто нам је сад исплативо да се поигравамо са „договором“, али дај Боже мудрости ових дана и нашим владарима, и нашим обавештајцима, и преговарачима, и свима онима које не видимо на екранима, и свима нама, да се сетимо цене свих својих ранијих „договора“.
А такође и чињенице да смо на својој земљи. И да сму ту дошли да обновимо погажени Крст.
А знамо ко се боји Крста. Он нам је увек, још од времена Адамове јабуке, нудио „договор”.

(Телеграм канал Б. Корчевникова; превео Ж. Никчевић)