Бојо Пижурица: ШАМПИОНСКИ ПЛЕС ТРАНЗИЦИЈЕ

Са радошћу можемо да констатујемо да је транзициони период у Црној Гори напокон успјешно завршен. И да је као свој најслађи и најсјајнији плод донио ону чојску, хуману и праведну Црну Гору. Црна Гора је била посрнула, заблудјела, огрезла у митовима и завјетима али, срећом, отресла се од тога и постала једно модерно феудално друштво достојно човјека.

После утјеривања нових класних односа, неоптерећена наслеђем, Црна Гора се сврстава у ред посттранзиционих држава које се темеље на бризи о човјеку. Није било лако, али суптилним транзиционим методама успостављен је поредак који напросто врца од уређености, обзирности и хуманитета. И то није маска, као код неких, него дубинско и капиларно успостављање реда у друштву и у човјеку.
Велики допринос овако срећном развоју догађаја дали су студенти у Црној Гори. Сви се сјећамо њихове величанствене борбе током читавог транзиционог периода и одважних реакција на појаву свих друштвених аномалија. Нијесу се либили студенти да у задњих 30 година искажу своје незадовољство на и најмању друштвену девијацију.

Транзиција је успјела да за кратко вријеме створи оно што је понајбоље за једно друштво – уску класу богатих и племенитих. Оних што су са колиба и верига прешли на виле и камине, са масанице и грушавине на шатобријане и дом перињоне, са шупљих борово чизама и мокрих гаћа на разна пловила и јахте. Остало је још само да ту племенитост овјере каквим старим породичним грбом.
Ови други, грбави и без грбова, остали су широка маса која се нада да неће много сметати овим првима, као што сир не смета племенитим плијеснима накупљеним по њему. Не смета али их храни. Остаје и нада да ће и они једнога дана постати какви такви људи.

А први су први по много чему, по патриотизму, по првим милионима, по првим банкама, по првим референдумима, по првим редовима до мора, по првим лукама и првим рукама, по првим мини хидроцентралама и првим макси профитима. Ови доњи, у потпалубљу, остављени су да наглабају о својој блаблатрућастој стварности. Они знају шта је стварност а племенити шта је реалност.

Сезона лова је завршена. И лова и лове. Али, ко се снашао – снашао, што рече први барјактар ових сватова у својој непревазиђеној изјави. Ништа љепше и тачније није изговорено на црногорском језику у читавом периоду његовог тисућљетњег трајања.

Треба уочити и то да је транзиција почела и добила пуни смисао са рушењем ретроградне капеле. Мали корак за новог човјека али велики за монтенегринство. Са братства и јединства спретно се прешло на монтенегринство. Чак се и римује, братство јединство – монтенегринство.
Замислимо само, да није било овако. Створио би се најнаказнији систем једнаких шанси и правила. Систем правде, али се зна да тамо гдје има превише правде, нема напретка. Систем дубоко везан за традицију, али транзиција не трпи традицију.

У њему никада не би могла да узрасте нова властела, ова племенита и племићка класа са новим идејама какве се никада раније нијесу чуле у Црној Гори. На племенитом нивоу се племенито и мисли и ради и то тако да се превазилази чак елитизам и изузетност. Зато, мало тише причајте да се не наруши њихова тешко стечена нирвана и душевни ексклузивитет. Они се темеље на племенитом презиру и гађењу према неснађенима.
И од сада, све по закону, нећемо ваљда дозволити да им се наруши мир у дјеловању, то би могло бити кобно по друштво. Транзициони успјех је постао ствар хвале. Транзиција је, и хвала јој, омогућила да коначно пређемо са племенског на племенито. Да све контроверзно претвори у хумано и уважено. Зато, требало би формализовати ствари и Скупштину Црне Горе преобликовати у Горњи и доњи дом.

Остаје још само да брижљиво режиран политички амбијент, који је само наизглед карневалски, пажљиво и детаљно зацементира резултате транзиционе мељаве. А мељава ко мељава, то је млин који меље до непрепознатљивости.