Билбија: Хоће ли Српска и Србија издржати док не постане јасно да је Русија издржала и да је велика и моћна?

* Збигњев Бжежински је, као прави Пољак, прижељкивао америчку доминацију против Русије, на рачун Русије и на рушевинама Русије. „Нова ера“ биће реално против америчке хегемоније и на њеним рушевинама

* Русија се у својој историји три пута носила са целим Западом: у рату са Наполеоновом „европском унијом“, у Кримском рату и кад је наспрам себе имала Хитлерову „европску унију“. За Кримски рат се није одмах реванширала, а два друга је завршила у Паризу и Берлину. Сада против себе има још и Сједињене Америчке Државе са њиховом НАТО-тољагом и 101-ним пакетом антируских санкција које су у Москви већ проценили као својеврсну објаву рата

* Московски експерт за спољну политику и војне стратегије Сергеј Караганов сматра да сучељавање Русије и Запада тек почиње и да ће бити дугим. По његовој процени, Русија се већ реванширала за пораз у Хладном рату

* Ако се Србија и Српска уплаше и поклекну пред Бајденом и Џонсоном, Ескобаром и Пичом, пропустиће прилику да буду међу победницима у геополитичком рату који се разбуктава. Придружиће се Монтенегру Мила Ђукановића, па више неће импоновати ни Србима у Црној Гори

_________________________________________________________

       Ђуро БИЛБИЈА

СРПСКИ члан Председништва БиХ Милорад Додик оценио је да је на Републици Српској, на народу и институцијама, да издрже бар до краја мандата америчког председника Џоа Бајдена. То је, нема сумње, подразумевало: потом ће бити лакше, маневарски простор биће бар мало већи, а притисци – ако и не буду битно смањени –  биће лишени макар дела србофобског набоја и усмерености.

Могуће је да Српска неће морати да још 32 месеца прелази преко оваквог америчког минског поља.

Могуће је да ће бити лакше већ од новембра 2022-ге јер дубинско раслојавање и унутрашње антагонизовање Америке, заједно са неуспешношћу Бајденове владавине, повећавају изгледе да републиканци на конгресним међуизборима поврате већину и у Сенату и у Представничком дому.

То, наравно, неће добити ниједну српску битку, али ће победу у дејтонизовању постдејтонске (западне и муслиманско-бошњачке) антисрпске и антидејтонске дивље градње учинити извеснијом, мање скупом и временски ближом.

Цену ће учинити мањом, а пут краћим, и руско-кинески Пекиншки манифест којим су Владимир Путин и Си Ђинпинг прогласили „нову еру“ у међународним односима.

Збигњев Бжежински је, као прави Пољак, прижељкивао америчку доминацију против Русије, на рачун Русије и на рушевинама Русије. „Нова ера“ биће реално против америчке хегемоније и на њеним рушевинама.

Турска пословица указује да паметна птица – кад дува ветар – ради само једно: маше крилима док не ухвати ваздушну струју, а онда само држи крила раширеним. „Нова ера“ српској птици нуди бар трећину такве могућности.

Утолико пре што је Русија на корак од победе у другом (или трећем) хладном рату. И што – раме уз раме са Кином – наступа са Путиновим слоганом: Добро не сме бити беспомоћно и ненаоружано, Добро мора бити у стању да брани само себе.

Руско и кинеско Добро већ је заштитни зид и за међународно право и обе српске државе.

Повољна околност  је и то што је председник Владе Русије, Михаил Мишустин, на седници Савета за националну безбедност, на којој је пала одлука да Москва пређе Рубикон признања независности донбаских република, без и најмањег колебања рапортовао: да је Русија потпуно спремна да се суочи са новим америчким и ЕУ-санкцијама.

Русија се у својој историји три пута носила са целим Западом: у рату са Наполеоновом „европском унијом“, у Кримском рату и кад је наспрам себе имала Хитлерову „европску унију“.

За Кримски рат се није одмах реванширала, а два друга је завршила у Паризу и Берлину.

Сада против себе има још и Сједињене Америчке Државе са њиховом НАТО-тољагом и 101-ним пакетом антируских санкција које су у Москви већ проценили као својеврсну објаву рата.

За Републику Српску и Србију су се већ отворила бар три питања:

1. Хоће ли Русија економски издржати и потврдити вековно правило да је она сила која не почиње већ – завршава ратове?

2. Колико дуго ће за Београд и Бањалуку бити ризичније него последњих година да се ослањају на Русију и Кину?

3. Већ сада је јасно да свет више неће бити исти, али – да ли ће бити бољи или гори за Србе којима су они који су Русију и Кину прогласили за непријатеље слали и шаљу Вокере, Палмере, Ескобаре, Шмите и Пиче?

Бжежински је своје још упозоравао да Запад нипошто не сме дозволити ново спајање Русије и Украјине јер је Русија са Украјином велика сила, а без ње – регионална. А управо то се сада догађа.

Американцима и колективном Западу ни НАТО, АУКУС и Савез демократија неће много вредети против тандема Москва-Пекинг који не крије да је кренуо у прављење новог светског поретка који ће настати на рушевинама Pax Americana.

Хоће ли Русија издржати и хоћемо ли ми издржати док не постане јасно да је она издржала и дошла до своје сфере утицаја и постала стожер православног цивилизацијског круга?

Председник Владе Русије, Михаил Мишустин, кад је доношена одлука о преласку Рубикона са признањем донбаских република, био је јасан: „Издржаћемо, за ово смо се дуго спремали“.

Државни и војни врх у Москви потпуно су свесни да ће или победити или ће се Русија суочити са распадом.

Запад санкцијама покушава да оствари оно што не може силом. Москва ће одговорити присиљавањем Сједињених Држава и њихових савезника и вазала на мир и препакивање света на штету САД и њихове хегемоније.

Московски експерт за спољну политику и војне стратегије Сергеј Караганов сматра да сучељавање тек почиње и да ће бити дугим.

По његовој процени, Русија се већ реванширала за пораз у Хладном рату.

Џо Бајден је морао да призна да је између „адских санкција“ и трећег светског рата изабрао санкције.

Израелски војни експерт Јаков Кедми, који је руководио обавештајном службом Натив, уверен је да Москва неће устукнути, чак – да ће и даље подизати улоге.

Њен одговор, уверен је Кедми, на економске, финансијске и транспортне санкције уопште неће бити само на тим теренима за игру. Према његовим речима, Русија ће присилити САД и Запад на нови светски поредак који Москва неће цртати на мапама већ – на земљи. Као у Украјини.

Прва фаза нашег издржавања вероватно ће бити до наредне зиме. У снабдевању Немачке, руска нафта чини 35 одсто, а гас – преко 50 одсто. Бруто производ Кине у 2021-ој – и то без Хонгконга и Макаоа – био је већи него целе Европске уније.

Бајденово избегавање „трећег светског рата“ и држање поводом Украјине показују да САД и НАТО не би стали на страну многих чланица западне војне алијансе у случају да зарате са Русијом.

Ако се Србија и Српска уплаше и поклекну пред Бајденом и Џонсоном, Ескобаром и Пичом, пропустиће прилику да буду међу победницима у геополитичком рату који се разбуктава. Придружиће се Монтенегру Мила Ђукановића, па више неће импоновати ни Србима у Црној Гори.