Беседа Светог Тарасија Архиепископа Цариградског на празник Ваведења Пресвете Богородице

Радостан је и преславан празник Ваведења Приснодјеве и Богородице у храм, који својом љубављу покреће празникољупце да поју похвалне песме. Данас небо и земља, заједнички савршавајући празник, обоје славослове Творца који је између људи изабрао Дјеву, еда би се у њој настанио.

Данас се уготовљује обиталиште Тајне предодређене пре свих векова, која је требалa да се објави у последње дане. Данас се Дјева, која се родила након заветовања  Св. Јоакима и Ане, приноси као скупоцени дар Ономе који је благоизволео да се роди од ње. Данас се трогодишња Марија, предобраз радости, уводи у храм и бива праћена девственицама које у рукама држе светиљке. Данас се, она која је разрешила проклетство неплодности, приноси као дар у Светињу над Светињама. Данас ону, која је проповедање Пророка, првосвештеник и Порок Захарија уводи у храм. Тамо где он улажаше једаред годишње са побожношћу (Јевр. 9,7), она ће седети радосно и драговољно дан и ноћ.

Ко се неће удивити овом преславном догађају? Ко не би био очаран овим преславним чудом? Ко се неће задивити гледајући Марију како се налази у храму са свештеницима, она која је остала нетакнута и непорочна? Ово је предизображење нашег сједињења са Богом. Ово је предназначење јединства Анђела са људима. То је печат нашег обновљења. Ово је измена нашег трновитог живота и пређашње заповести која вели: „Да је проклета земља с тебе; трње и коров ће ти рађати“ (1Мој. 3, 17) и још „Са знојем лица својега јешћеш хљеб“ (1Мој. 3, 19). Ово је сигурно искупљење од онога што је речено: „Теби ћу многе муке задати кад затрудниш, с мукама ћеш дјецу рађати“ (1Мој. 3, 16). Светкујмо, о, верни, овај свечасни празник и блиставу светковину, који као муња исијава божанске зраке и луче, празник који је обасјан духовним блистањем; празник који просветљује свет тајанственим Богопознањем и који нас је поучио свесилности једног Божанства у Трима Личностима, Оца, Сина и Духа Светога.

Пошто смо истакли основне елементе и започели да говоримо о увођењу Дјеве у храм, колико буде могуће, рећи ћемо нешто о испуњењу закона и његовој плодотворности. Јер, Марија је – Светиња над Светињама – непорочно жилиште Бога Слова, девствени и одабрани цвет, ковчег Светиње (Псал. 131, 8), Гора Света (Псал. 2, 6), скинија у којој Бог обитава (3Мој. 17, 4; 4Мој. 9, 15-20), несагорива купина (2Мој. 3, 2), колесница Божија (Псал. 67,17), непорочна голубица (Пјес. 2, 10-14), пространо обиталиште Бога Слова, свесветли облак (2.Мој. 24), преукрашена Царица, од семена Давидова, чувана за сместилиште Творца и Бога Давидовог.

Јоаким беше богат и праведан између дванаест племена Израиљевих, и приношаше Богу дарове. А како немаше порода, јер беше бесплодан, свештеници одбацише његов принос из храма Господњег говорећи: „Није ти дозвољено да их приносиш Богу, јер немаш порода у народу Израиљевом.“ Он, пак, ожалошћен изађе из храма Господњега, пун туге. И сам на брду,  сломљеног срца преклињаше Бога, и из рањене душе вапијаше говорећи: „Срцезналче, Господе, Ти који си Творац свега видљивог и невидљивог, Ти који простиреш небо као кожу (Псал. 103, 2), Ти који си створио сунце да управља даном и луну да обасјава ноћ (1Мој. 1, 16) и звезде заједно са њом, Ти који си заповедио облацима да лију дажд, и који сабираш ветрове да дувају, Ти си поставио песак за међу мору (Јер. 5, 22) и напунио га рибама, и копно испунио бесловесним и дивљим зверима и птицама, и њих храниш Твојом Вољом и заповешћу, Ти који чиниш да узрасте трава на лицу земље, Ти који си украсио све дрвеће лепотом њиховом, Свемилостиви, чуј вапај мој и подари ми чедо, подај ми знак плодородности „да буду неме усне лажљиве, које говоре на праведника безакоње, у охолости и с понижавањем“ (Псал. 30, 19).

Такве беху речи Праведника. Такве беху молитве нашег праоца. Такви беху уздаси Јоакимове болне душе.

А шта је било са Аном? Исправно је да поменемо и догађаје које су се њој десили. Ана је складно живела са својим мужем, и  –  како је прошла младост и дошла старост  –  остала је неплодна читавог живота. Пошто јој је прошао период плодности, знала је да више није могла родити. Када је видела да је њен супруг отишао, као грлица која воли осаму, и она је у својој градини преклињала и молила Творца и Саздатеља Бога говорећи: „О, Господе Саваоте, Ти који седиш на Херувимима (Дан. 3, 55), и кога славе Серафими, Тебе кога тушта и тма Ангела окружују, и кога прослављају  и коме се поклањају  тисуће и тисуће небеских војски  (Дан. 7, 10), Ти који си створио Адама руком Својом и дао му живот живоносном Твојом заповешћу, и од ребра његова начинио си му жену; Ти који си му Твојом мудром благонаклоношћу  начинио помоћника сагласно са њим (1Мој. 2, 18), и сјединио њих двоје у једно, рекавши да ће двоје бити једна плот (1Мој. 3, 21), Ти који си Авраму, слузи својему и Патријарху, даровао Исака када је остарио и разрешио Сарину неплодност, и начинио га оцем многих народа, Ти који си Ани, мојој имењакињи и истоплеменику подарио Самуила, то прекрасно и свето дете – које јој је Бог даровао након доста молитве –  и би побеђена лаж и мржња, Свевишњи, погледај са самилошћу и на мене из Светог обиталишта Твога и отвори моју материцу, да могу родити дете. Одагнај тугу коју ми наноси неплодност моја, и разори окове моје јаловости, тако да дете које будем родила ја, слушкиња Твоја, било да је мушко, било да је женско, принећу Ти га као дар, као миомирисни кад, као чисти принос, као часни дар, као свештену заветнину, као Божанско сместилиште, као непорочну овчицу, као новорођено јагње, као новог Исака.“

Док су се њих двоје овако усрдно молили Богу, појави се Анђео Господњи и благовести им о зачећу Дјеве говорећи: „Свевишњи Господ је услишио ваше молитве и урбзо ћете родити кћерку, блажену међу свим нараштајима, избрану да постане обиталиште Божије.“ Након што је Анђео благовестио ову радосну вест, Јоаким сиђе са брда радосна и весела срца, и „неочекивано“ неплодна Анина утроба се показала плодном, из жеље телесне и жеље мужевљеве, и кад се напунило девет месеци  бременитости, родила је Пречисту Дјеву и Богородицу Марију, њу која је посредовала за спасење света.

И нека нико од вас који се духовно храните у Цркви не прихвата подметнуту реч, да се Дјева родила након седам месеци трудноће. Јер, чух од многих безумника да се препиру о овоме, и ја их сматрам  много горим од неверника. Ово су умовања јеретика. Овакво учење је супротно и страно Цркви. Јер, Дјева и Богоотроковица Марија је провела девет месеци у утроби Аниној, као што  и бива у људском роду. Али, будући да уста безумника нису могла да нађу ману оној која је непорочна, додали су ово учење Светом Писму, које је далеко од истине и тачности. И нека нико од вас простих људи не прихвати ово учење, јер ја сам убеђен да свима који имају ум ово учење уопште неће допрети до ува, јер приљежно знају оно што учи Свето Писмо, и на духовни начин то могу разјаснити. И, када наиђу на овај кукољ, који су посејали непријатељи, као чеда Цркве одмах ће га одбацити.

Но, вратимо се на нашу тему, и одмичући даље да објаснимо ову повест и рођење. Пошто су се речи потврдиле кроз догађаје, и како је непорочна Дјева и Богоотроковица, рођена од Јоакима и Ане, који су се бринули да испуне своје обећање, ми видимо богомудру Ану како се весели, игра и испуњена радошћу говори Дјеви: „Кћери моја, ко би рекао да ћу те ја родити, тебе која ћеш се показати као блажена међу свим нараштајима? Ко би могао, видеши ме како те држим у наручју, да не прослави Бога који те дарова мени јаловој и бездетној? Ко би могао гледајући моје дојке које нису лиле млеко, а сада точе, да не славопоји Богу који учини да из стене потекне вода жедном народу? (1Мој. 17, 1-7). Али, кћери моја, отиди Ономе који те је мени даровао. Отиди дверима Божанског живота. Отиди, одајо Бога Слова, у храм Господњи. Уђи у радост Господа свога, ти, која си радост и весеље света. Окуси Његову красоту (Псал. 44, 3-4). Њега кога ћеш убрзо родити као човека. И ја сам блажена, јер сам мајка једне такве кћерке. О, радујте се са мном, племена Израиљева, јер после неплодности, постала сам мајка оне која ће бити Мајка Свевишњега. Крените, о, девственице, ви које носите светиљке, идите испред непорочне Дјеве и Богоотроковице. Певајте јој славословље, псалмопојте јој уз свирало, кличите јој уз духовне химне, запевајте јој на десетоструном псалтиру. Праоче Давиде, прослави Дјеву која је произашла из твога племена, певајући јој химне узвишеним речима и громогласно говорећи: „Чуј, кћери, и види, и приклони ухо, и избави народ твој и дом оца твојега, и зажелеће цар лепоту твоју; и Он је Господ твој“ (Псал. 44, 11- 12).

Након што је изговорила ове речи, и сличне њима, Ана је трогодишњу Дјеву и Богородицу, скупоцени дар Свете Тројице, радујући се довела у храм Господњи, и заједно са Јоакимом узносећи благодарствене песме, позвала девственице да држе светиљке, и тако ју је увела у Светињу над Светињама. А Захарију су, који беше Пророк, свештеник, њихов сродник  и служитељ заветног закона, позвали ови честити родитељи радосних усана и устима пуним весеља, говорећи велијим гласом: „Прихвати њу, часну и непорочну. Прихвати, свештениче, уготовљени чертог Бога Слова. Прихвати, Пророче, кадионицу духовне светлости. Прихвати, праведниче, огњеобразну колесницу Свевишњега. Прихвати, непорочни, овај красни чокот који ће узрасти у грозд бесмртности. Уведи је у унутрашњост храма Божијега. Принеси је у Светињу, коју је Свевишњи припремио за своје обитавање. Уведи је у Светињу над Светињама, јер ће у својој утроби понети невидљивога Бога. Назови је блаженом, јер је она учинила да људи буду блажени. Прослави њу која се показала као богонадахнута књига, у којој су записана величанствена дела Божија. Преузми њу која нас је ослободила од проклетства наше прамајке Еве. Целивај њу која је Бога ујединила са човечанством, и победила непријатељство змије, рођењем Сина свога. Загрли њу која нас је избавила из бедара змијиних. Пророкуј о њој, јер се она показала као  испуњење Божијих обећања о роду људском. Прихвати њу која је трпеза Хлеба Божијега, вино које доноси радовање, храну која се не троши, чисту голубицу, одушевљено небо, светлоносну светиљку, многоопевану невесту, многославну мајку, маслину коју Бог залива, Божанску одају домостроја Свевишњега, Свету скинију, свећњак који је Бог исковао, словесну овчицу, светилиште Божије, прослављену Светињу, милогласну трубу, плодну и богату Гору Божију (Псал. 67, 16), Божанско руно, богоносни облак, часни град, духовну завесу, светиљку коју је Бог украсио, лествицу преко које ће се Творац објавити људима, свети одар, бездан чудеса, извор добара, неприкосновено богатство, великоимениту, многоукрашену и Приснодјеву Богородицу. Уведи је у Светињу над Светињама, принеси је Цару као скупоцени дар, прослави је као Царицу васколике твари, припреми је за дворац Цара над свим људима, опевај њу која је неприкосновена заштитница свих девственица, нека пребива у нерукотвореном храму, она која ће постати одушевљени храм Бога Слова и Створитеља свега.“

Тако беху радосни хвалоспеви Јоакима и Ане. Таква беху њихова благодарност, и у песми изречена пророштва. Таква беху  њихова одважна сведочанства о њој, речена Пророку Захарији. Свештеник, као Пророк Божији просвећен од Бога, док је улазио у Светињу над Светињама и угледао лепоту  Дјевиног погледа, њено красно лице, чувши њен језик како славослови, видевши благородност њене душе, непорочно живљење, ход њених ногу, бојажљиву нарав, красоту њезиног изгледа, испуњен Духом Светим громко повика: „О, непорочна Дјево, беспрекорна Девственице, дивна Отроковице, украсе жена, украшавање кћерки! О, Света Мајко и Дјево, Благословена си међу женама (Лук. 1, 28); ти си прослављена због чедности твоје. Твоја девственост је запечаћена. Ти си ослобођење Адамовог проклетства. Ти си искупљење од Евиног дуга. Ти си Авељев најчистији принос (1Мој. 4, 4) и безазлена жртва, принос првенаца. Ти си украшавање Сита (1Мој. 4, 25), зато што у утроби својој носиш Сина Божијег који ће се безболно родити. Ти си непостидна Енохова нада у Бога. Ти си благоугодност Еноха, и његов прелазак у неукрадив живот. Ти си Нојев ковчег и наше поновно рађање којим се приближавамо Богу. Ти си светлосни украс Мелхиседековог царског свештенства. Ти си Аврамово поверење и верна поданица обећања о плодородности. Ти си  нова Исакова жртва и словесна свеспаљеница. Ти си узрок Јаковљеве лествице, и узвишено изображење дванаест племена. Појавила си се као кћер из Јудиног племена. Чедна Дјево, ти си Јосифова целомудреност и разорење Древног Египта, ти си сабрање Јудејаца. Ти си у Јововим искушењима смирено трпљење и двоструко умножавање његових добара, и обогаћујуће имање. Ти си књига Законодавца Мојсија коју је Бог начинио, где је записана тајна нашег препорода, и закон написан на таблицама Божанским прстима, као на Гори Синају,  закон којим ће се Нови Израиљ ослободити од ропства умних Египћана, као што се Стари Израиљ наситио мане у пустињи и напио воде која је потекла из стене. А та стена беше Христос (1Кор. 10, 4) који је смерао да произиђе из твоје утробе, као женик из брачне одаје (Псал.18, 6). Ти си Аронов процветали жезал. Ти си она која је прославила Исуса Навина усред његових непријатеља. Ти си кћер Давидова одевена у златну одежду и украшена кићанкама. Ти си одар Соломонов сачињен од злата, око ког су шесдесет силних мужева (Пјес. 3, 7) који поју Богу умилним гласовима из Богонадахнутих Писама. Ти си колесница којом се Илија узнесе, и ти си уништење умствене Језавеље. Ти си двоструки благослов Јелисејевог плашта, којим раздвајајући воде Јордана, прође посред њега не оквасивши се, и који је исцелио воду бацивши у њу со, и учинио је пијућом (2Цар. 2, 19-20). Ти си Јонино избављење из утробе кита, и покајање Ниневљана, и изобилни опроштај.“

„Ти си огледало Пророка и испуњење речи њихових, јер је тебе Пророк Језекиљ најавио као закључане двери, кроз које нико од људи не може проћи, осим Господ Бог, и који ће опет сачувати закључане двери (Језек. 44, 1-3). Громогласни Исаија за тебе прориче да си палица Јесејева из које ће као цвет произаћи Христос, и који ће у корену сасећи растиње зла, и засадити њиву Богопознања. О теби је Пророк Јеремија пророковао говорећи: „Ево, долазе дани, говори Господ, када ћу учинити с домом Израиљевим и с домом Јудиним нов завет,  не као онај завет који учиних с оцима њиховим“ (Јер. 31, 31), наговештавајући овим речима присуство Сина који ће се од тебе родити и који ће позвати све народе са свих крајева васељене. Тебе и Пророк Данило, човек милих жеља, (Дан. 10, 11) назва Гором Великом (Дан. 2, 34-35) од које ће се „одвалити“ Христос, крајугаони камен, који ће уништити и сатрти главу многообразне змије. Тебе су имали као праобраз тројица младића у Вавилону, и појмивши вољу Сина твога, прошли су кроз пећ која је седам пута више била зажарена, и није им ништа то наудило, већ су радосно играли у њој као да су у одаји. Пророк Авакум те назива Гором Теман, са које је снажно засијао Царев скиптар, од кога ће устрептати шатори етиопски и насеља земље Мадијамске (Авак. 3, 7-8). Славословим те, Марија, тебе непорочну овчицу. Величам тебе, Благодатна. Прослављам у песмама тебе, јер си се удостојила да будеш једина невеста Божија. Псалмопојем ти, јер ћеш нам показати ново небо. Приносим те као чисти и скупоцени дар у храм Господњи, величам те, Нови Завете, у ком ће бити записан Месија Исус, јер ће престати слово Закона и  кроз крштење ће бити призвана благодат. И престаће сенка обрезања, јер ће Дух Свети бити послан житељима земље.“

Оваквим светим речима је Пророк Захарија украсио Дјеву Марију, и увевши је у Светињу, привео ју је Господу Богу. Тако су се њени родитељи Јоаким и Ана вратили из храма срца пуног радости, дивећи се смотрености Дјеве Марије, и њеној кротости и благости. И будући да  је надишла срицање својствено деци, служила је  једином Сведржитељу, и примајући  од Ангела небеску храну, људске хране се гнушала, пребивајући сваког дана у храму Божијем, те и обличје овог света сматраше пролазним. Кушајући небеско изобиље, она се одрекла земаљског богатства. Гледала је нетремице радост Ангела, и  тако се уздигла изнад земаљских брига. Непрестано смотрећи на Духа Светога, одгонила је далеко од себе духовне пукове злих бесова.

Но, шта је то чинила Дјева живећи у Светињи над Светињама? Од ангела је примала ангелску храну. Као безазлена голубица чуваше чедност (Мат. 10, 16), и клањаше се Творцу храма, неба и земље, и са благодарношћу и дерзновенијем срца говораше: „Појем Ти, Сведржитељу Вишњи, јер си уклонио срамоту моје прамајке Еве, и ради бескрајног човекољубља Твог, послаћеш на земљу Свог љубљеног Сина, да се сусретне и здружи са људима; зато ћу Му ја бити чисто и непорочно обиталиште.“

„А где се умножи грех, онде се још већма умножи благодат“ (Рим. 5, 20). Кроз жену смо задобили смрт, а  кроз жену  ће Бог опет све и обновити. Кроз змију смо окусили храну познања добра и зла, а кроз жену ћемо се опет наситити храном бесмртности. Прамајка Ева роди Каина, родоначалника зависти и злобе; јединородни твој Син ће бити првенац живота и васкрсења. О, преславног чуда! О, новог удивљења! О, неизрециве мудрости!

Како, дакле, да назовемо Марију? Небом? Јер је у својој утроби сместила Саздатеља неба и земље. Сунцем? Будићи да је седам пута светлија од сунца,  јер је у себе прихватила Сунце правде. Луном? Зато што има красоту која се не може ни са чим упоредити (Псал. 44, 12),  јер је родила Христа – красоту и лепоту (Псал. 44, 3). Облаком? Јер је у своме наручју држала Оног што се премешта на облацима (Псал. 103,3). Светиљком? Зато што је светлошћу обасјала оне који седе у тами  и сенци смрти. Престолом? Јер Оног који невидљиво царује на престолу Оца Свога, она је зачела Њега дародавца Духом Светим. Бисером? Јер је међу  људе уризничила најдрагоценији бисер. Рајем? Зато што је осуђеницима отворила двери Едема и увела их у вечно Царство. Гором? Зато што се Онај који се дотиче гора и оне се диме (Псал. 103, 32) лако сместио у њу. Земљом? Јер је понела без бола Оног који погледа на земљу и чини да се она тресе (Псал. 103,32). Трпезом? Зато што је Њега који нам дарива храну она као мајка млеком хранила. Морем? Јер је Њега који сабира воде у јединство она целивала својим уснама.

Ко да се не задиви томе? Ко да се не одушеви? Ко да не прослави ту велику тајну? Будући да ово што се догодило пре доласка Благодати надилази ум и разум, ко онда може објаснити оно што ће се појавити након доласка Благодати? Ако су догађаји сенке и древности – Старог Завета –  били славни, какви ли ће онда бити догађаји који долазе после појаве Духа Светога?

Нека се постиде следбеници јеретика који светогрде и затрованим устима хуле на Дјеву Марију, јер је Преславна Марија, која се појавила као Богородица, у људском обличју Њега носила у утроби,  и натприродно родила Бога и човека – Богочовека. Његову часну икону ми целивамо; али се поклањамо и њеној икони, јер је постала Мајка Њега, који нам је у телу говорио. Ми се не поклањамо вештаству, далеко било од нас и сама таква помисао, него узносећи част прволику,  ми богодолично верујемо. Јер, ми не изображавамо Божанство, како говоре заслепљени и противници, него тело које је од нас примио Спаситељ, и без промене нам говорио, и ми проповедамо и на иконама изображавамо васкрсло тело првенца из мртвих. Стога ми, због Њега који је примио тело од Пресвете Богородице, као што доличи поштујемо и њу; јер она је, ваистину, Света, будући да је у својој утроби носила Јединога Светога, на неизрецив начин. Ако је Бог заповедио Авраму да принесе трогодишњу јуницу и козу ради очишћења душа, како онда Дјева, која је предодређена пре стварања света, и од свих нараштаја избрана да постане непорочно обиталиште, а која је доведена у Свети храм Сведржитељу, није часна, чиста и непорочна, и није беспрекорни принос људске природе?

О, зборе Јудејаца! Ви који нисте прихватили Дјеву као Богородицу, која је заблистала из вашег племена, већ недостојно хулите на њу својим бестидним уснама, и завишћу подстакнути, оптужујете њу за неправду и незаконитост.  Како сте онда прихватили Вечног Сина Очевог, који се од ње родио у телу у последње дане? И не само да сте лишени славе коју има Марија, него и Христове славе, јер је Он од ње рођен; не само због тога што имате завист према Њему који је к вама дошао, већ  и што сте сами потонули у пакост, и пребивате у неизмерљивом злу због ваше неразборитости, и тако сте се лишили славе коју Обоје имају. Показали сте се као бескорисни, и пре и после Његовог доласка, јер из зависти чините непочинства позната читавом свету, по речима Спаситељевим, који се ради вас појавио: „Заиста вам кажем, да сте деца Аврамова, чинили бисте дела  Аврамова. Он је о мени говорио. Вама је отац ђаво, и жеље оца својега хоћете да учините“ (Јн. 8, 39, 44). На другом месту вели: „Не мислите да ћу вас ја тужити Оцу; има који вас оптужује, Мојсеј, у кога се ви уздате. Јер да веровасте Мојсеју, веровали бисте и мени; јер он писа о мени“ (Јн. 5, 45-46). И даље: „Да нисам дошао и говорио им, не би греха имали; а сад изговора немају за грех свој“ (Јн. 15, 22).

Међутим, ми народ Божији, народ Свети (1Петр. 2, 9), изабрано сабрање (Тит. 2, 14), збор православних, синови бање покајања, чеда Благодати, који светкујемо овај празник Ваведења Дјеве у храм Божији, чистих душа и усана, ускликнимо милозвучно красноречивим језицима! Поштујући како доликује овај радосни празник, ову светковину која испуњава весељем и Ангеле, празник који људи достојно славе, ми громогласно вапијемо са страхопоштовањем и радошћу као и Архангел Гаврило  Пресветој Дјеви: „Радуј се!“

„Радуј се, благовољење Оца кроз које се познање Бога распростре  до крајева земље. Радуј се, сместилиште Сина из ког Он телесно произађе. Радуј се, неописиво обиталиште Духа Светога. Радуј се, дивно чудо бестелесних Ангела. Радуј се, светија и од Херувима. Радуј се, преславнија и од Серафима. Радуј се, шира од небеса. Радуј се, светлија од сунца.  Радуј се, блиставија од луне. Радуј се, вишеструко блистање звезда. Радуј се, лаки облаче који је оросио небеску дажд. Радуј се, муњо која  смирено обасјаваш лица верних. Радуј се, духовни громе који одзвањаш без буке у људским ушима. Радуј се, духовно надахнуће, јер чиниш да ишчезну духови зла са лица земље. Радуј се, прослављена проповеди Пророка. Радуј се, васељенска проповеди Апостола. Радуј се, најскупоценије исповедништво мученика. Радуј се, многоопевано славословље патријараха. Радуј се, најузвишенији свете Преподобних. Радуј се, најистинитије благодарење праведника. Радуј се, сверадосна похвало девственица. Радуј се, сило царева. Радуј се, најузвишеније служење првосвештеникa. Радуј се, несаломиво прибежиште грешника. Радуј се, преславно управљање оних који плове. Радуј се, подизање свих падајућих, Владичице. Радуј се, бесплатно исцељење болесних. Радуј се, сигурно васкрсење умирућих. Радуј се, узроче спасења свих. Радуј се, неописива радости васцелог света. Радуј се, Царице која посредујеш за мир света. Радуј се, непорочна, украсе свију мајки. Радуј се, пространо сместилиште Слова Божијег. Радуј се, јер си крепки ослонац свих остарелих.  Радуј се, духовно васпитавање младих. Радуј се, светла заштито младенаца (деце). Радуј се, ходатајице за све житеље земље. Радуј се, ти си повратак васељене Богу. Радуј се, славна светковино и неба и земље. Радуј се, Благодатна, Господ је с тобом, Он који је постојао пре тебе, родио се од тебе и који је вавек са нама. Њему приличи слава са Оцем и Пресветим и благим и животворним Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.