БЕРНИ САНДЕРС: Један одсто најбогатијих има више новца од осталих 99 одсто заједно

Милиони људи раде дуже и плаћени су мање него пре 40 година, у САД и у другим земљама. Остаје им само да беспомоћно посматрају како моћна мањина купује изборе, а политичка и економска елита се богати, док будућност њихове деце постаје све мрачнија, пише Берни Сандерс

Ево где се као планета налазимо ове 2018: после светских ратова, револуција и међународних самита из прошлог века живимо у свету у којем шачица невероватно богатих појединаца има несразмерно висок ниво контроле над економским и политичким животом глобалне заједнице.

Иако то звучи невероватно, чињеница је да 6 најбогатијих људи на планети данас поседује више богатства од доње половине светске популације која обухвата 3,7 милијарди људи. Такође, најбогатијих 1% људи данас има више новца од осталих 99% заједно. Истовремено, док се милијардери размећу својим богатством, један од 7 људи на свету се бори да преживи са мање од 1,25 долара на дан и – што је застрашујуће – око 29.000 деце свакога дана умре од излечивих болести као што су дијареја, маларија и запаљење плућа.

У исто време широм света корумпиране елите, олигарси и анахроне монархије троше милијарде долара на апсурдне екстраваганције. Султан од Брунеја поседује преко 500 „ролс-ројсова“ и живи у највећој палати на свету, грађевини са 1.788 соба чија се вредност процењује на око 350 милиона долара. На Блиском истоку, где живи 5 од 10 најбогатијих светских монарха, млади принчеви се проводе као део светског џет-сета, док овај регион пати од највише стопе незапослености младих на свету, а 29 милиона деце живи у беди и без пристојног крова над главом, чисте воде и квалитетне хране. Поврх тога, док стотине милиона људи живи у нехуманим условима, трговци оружјем широм света се богате, а владе троше билионе долара на наоружање.

У САД, Џеф Безос – оснивач Амазона и тренутно најбогатија особа на свету – располаже са више од 100 милијарди долара. Он поседује 4 палате које укупно вреде више десетина милиона долара. Kао да то није довољно, он ће потрошити 42 милиона долара на изградњу сата унутар планине у Тексасу, који би требало да ради 10.000 година. Истовремено, у Амазоновим складиштима широм земље његови радници раде тешко и прековремено, а плаћени су толико мало да морају да се ослањају на Медикејд, маркице за храну и јавне станове које обезбеђују амерички порески обвезници.

И ово није све. У време огромне неједнакости у богатству и приходима, људи широм света губе веру у демократију – у власт народа, из народа и за народ. Они убрзано постају свесни да је глобална економија намештена тако да награђује оне на врху, а на рачун свих осталих, и то их чини гневнима.

Милиони људи раде дуже и плаћени су мање него пре 40 година, у САД и у другим земљама. Остаје им само да беспомоћно посматрају како моћна мањина купује изборе, а политичка и економска елита се богати, док будућност њихове деце постаје све мрачнија.

У ситуацији овако изражених неједнакости, сведочимо и узнемирујућем успону ауторитаризма и десничарског екстремизма – који се храни, експлоатише и појачава озлојеђеност оних на које је систем заборавио и распламсава етничку и расну мржњу.

Данас је више него икада раније потребно да сви они који верују у демократију и прогресивну владавину, уједине радне и слабо плаћене људе широм света око програма који ће одражавати стварне потребе људи. Уместо мржње и подела, морамо понудити поруку наде и солидарности. Морамо развити интернационални покрет који ће се супротставити похлепи и идеологији милијардерске класе и повести нас у свет економске, социјалне и еколошке правде. Да ли ће то бити лака борба? Наравно да неће. Али то је борба коју не можемо избећи. Улози су превелики.

Kако је у свом говору у Ватикану 2013. исправно приметио папа Фрања: „Створили смо себи нове идоле. Некадашње обожавање златног телета данас се одражава у новој, бездушној слици култа новца и диктатуре економског система који је безличан и лишен сваког хуманог циља“. Он је додао и следеће: „Данас све подлеже законима конкуренције и опстанка најспособнијих, по којима се моћни хране немоћнима. Последица тога је да се маса људи осећа искључено и маргинализовано: без посла, без могућности и без излаза из такве ситуације.”

Нови међународни прогресивни покрет треба да се посвети елиминисању структуралне неједнакости између и унутар држава. Такав покрет мора превазићи менталитет „култа новца“ и „опстанка најспособнијих“ на које нас папа упозорава. Он мора подржати националне и интернационалне политике усмерене на подизање животног стандарда сиротиње и људи из средње класе – почев од пуне запослености и минималне наднице, па све до универзално доступног високог образовања, здравства и уговора о фер трговини. Поврх тога, морамо обуздати моћ корпорација и спречити еколошку катастрофу која прети да угрози нашу планету као последица климатских промена.

Ево само једног примера онога што треба урадити. Пре свега неколико година, Мрежа за праведне порезе је изашла са проценом да су најбогатији људи и највеће корпорације широм света нагомилали између 21 и 32 билиона долара у пореским рајевима како би избегли плаћање пореза. Ако бисмо заједно радили на елиминацији офшор пореских злоупотреба, нови приходи од пореза били би довољни да се оконча глад у свету, да се створе милиони нових послова и да се значајно смање екстремне неједнакости у приходима и богатству. Ови приходи би могли бити искоришћени и за агресиван помак ка одрживој пољопривреди и за убрзану трансформацију нашег енергетског система ка коришћењу обновљивих извора енергије.

Ухватити се у коштац са похлепом Вол стрита, са моћи гигантских мултинационалних корпорација и утицајем глобалне милијардерске класе, није само морално исправно – то је и стратешки и геополитички императив. Истраживање УН-а је показало да грађанска перцепција неједнакости, корупције и искључености најконзистентније предвиђа да ли ће заједнице подржавати десни екстремизам и насилне групације. Kада људи осећају да су карте намештене против њих и не виде да на располагању имају било какав легитиман начин за исправљање ове неправде, они су склонији да се окрену штетним решењима која само додатно погоршавају проблем.

Ово је кључан тренутак у светској историји. Са експлозивним растом напредне технологије и пробојима које је он изазвао, данас коначно имамо могућност да значајно увећамо светско богатство на правичан начин. Средства за елиминисање беде, продужавање просечног животог века и стварање приступачног и еколошки одрживог глобалног енергетског система, стоје нам на располагању.

То је оно што можемо урадити ако имамо храбрости да се ујединимо и суочимо са моћним интересним групама које желе све више свега за себе. То је оно што треба учинити зарад своје деце, унука и будућности наше планете.

Тагови: Берни Сандерс