БЕЋИР ВУКОВИЋ: У Црној Гори завршен Други свјетски рат

Датум пада комунизма у Црној Гори јесте 30. август 2020. Други ће боље знати, да ли тај датум треба да постане и државни празник. Или се ради о Дану Устанка српског народа у Црној Гори. Оно што знамо јесте да је и у Црној Гори завршен Други светски рат.

Често се чујало: ђе су сад, ти, Црногорци. Тако се писало и изговарало, а мислило се: ђе је сад, то, српство црногорско. И, одједном, библијски, српство је загрмљело: ево ме..!

О, Авраме, зачу се глас Бога.
Ево ме, рече Аврам.

Јавиле се древне српске слике, литије, црквени барјаци и тробојке са крстовима и орловима и оцилима, потоњи пут виђено на платнима Почека и Лубарде.

Оно што душу пуни јесу Брда, „стене високих планина“ како каже Црњански. Душу пуни тај Брђанин, чији је – унутрашњи живот – српство.

На сликама Миће Поповића, Србина на Распећу, туче – удбаш – убица. Сад се тај црногорски удбаш, побо на главу.

Највећи – час анатомије једног неморала – биће отварање полицијских досијеа..!

Мјера црногорског комунистичког морала бијаше шпијунажа..!

Гледајући са стране (колико успијевам да се измакнем), послије избора настао је шок: Срби у Црној Гори не вјерују да су насуво кустуром обријали потоњи стаљинистички брк, комунисти не вјерују да су – коначно – изгубили власт. Нека што не вјерују, него морају знати да је никад више неће имати. Тако ми овога брка..!

Комунисте у Црној Гори – побиједила је православна омладина…!

Предсједник државе изгубио је на изборима (био је носилац листе), зато мора поднијети оставку.

У бунилу, славље омладине испред храмова, опет је назвао примитивизмом, и нецивилизацијским испадима. Али, никоме више не пада на памет да усваја цивилизацијске увиде Мила Ђукановића.

Може ли ико замислити да Мило чита књигу. Тај се није родио, нити ће се рађати…!

Црна Гора је српска земља. Срце Црне Горе је српство. Све што кружи око тога центра ко планете око Сунца јесте – православље. А мањине, Албанци и муслимани, што им фали да буду што су били во времја Краља Николе…

Муслимане не пишем великим словом зато што и устав из 1974, пишем малим словом. Кад бих тај устав писао великим словом, онда бих и писао да је Александар Македонски из Тетова. Онда бих и написао да на Вардару не стоји Душанов мост…

Прође земља, и дође небо…

Паде комунизам у Пиперима и Подбишћу. За Подбишће се знало да ће пасти – рекао је Ђилас да ће пасти – за Пипере није имао ко рећи. Од јуче више није Подбишће, него Бишће.

Тако је Пјесник прорекао..!

Више су комунисти (УДБА), од ’45, профитирали на Павлу Ђуришићу, него на иједном комунистичком народном хероју. Кад је год требало, ево Павла, а удбаши набију шубаре са кокардама. Новинар „Побједе“, (уредник лова и риболова), завршава причу о љепотама крајолика обавезном реченицом: овуда је 42, прошао четнички зликовац, Ђуришић… Дошао је крај и тој писмености…

Не будите Вучићеви Срби. Има још и таквих сепаратних Срба који млате суве трмке. Нарочито, они који још бодре тип српства на чијем челу бијаше Пустоклас из Бањана. Тужно. Мораће неко да завири и у ту тугу…

Присјетимо се и паланачког духа црногорских писаца и теоретичара који су правили – новог Црногорца. Јутрос се лијепо види тај мајсторлук. Грдно ли изгледа нови Црногорац. Грдно, да грђи не може бити. Не зна којим језиком збори, ни којим се крстом крсти.

Дотле се било догурало па је и полуписмени соросоид из Вијести једном у пролазу рекао – да није ово премодерно за вас..! Мислећи на извјесно решење плаката српске странке. Исувише модерно са рурална схватања српских створења. Овај, ни данас не капира шта се јуче десило. Попазите, и Vijesti ће једног дана излазити на ћирилици..!

Ово је побједа православља у општем смислу. Побједу једино не може да региструје стара мождана каша црногорског комунисте.

Нико, и никад не може искоријенити – српство из Црне Горе..!

Ђилас каже да је Аустроугарска хтјела баш на Божић да понизи Црну Гору. Тако су и овдашњи потоњи комунисти, уочи Божића, акнули да урвају Српску цркву.

У међувремену, затрпа их камење њиховог комунистичког зида..!