Нешто смо чули да западне демократије имају велики проблем с руским лидером Владимиром Путином који је, изгледа, помислио да и Русија, као велика нација, има право да штити своје националне интересе. Никако није у реду да се у исту раван стављају хуманистички напори Вашингтона, Лондона за ширењем демократије и сакупљањем нафте са том грозном руском агресијом која има за циљ да заштити милионе Руса од отворених симпатизера нациста у Украјини. И како уопште градити демократију у Србији са људима који имају разумевања када Руси отворено показују претензије према руској заједници, а чуде се када Американци и њихови подизвођачи радова уз још већу употребу силе покажу претензију према нафти или гасу који чами десетак хиљада миља од купаца који су их се ужелели. Део недемократизоване јавности у Србији није праведан према западним интервенцијама – ниједан хуманиста у Вашингтону, Лондону не жели да контролише територију или људе у Ираку, Либији или Сирији, али би, изгледа, сви да контролишу сировине.
У тој медијској мануфактури глобалних непријатеља као да је установљено важно правило – како је креативност Си-Ен-Ена или Би-Би-Сија расла, тако су расле и димензије негативаца. После серије лидера из Средње Америке који су преко ноћи од савезника постајали криминалци, уследио је Милошевић, па Садам и Асад, да би последњих година титулу архинепријатеља понео Владимир Владимирович. А сада је, изгледа, на ред дошло колективно кинеско руководство.
Пре неколико недеља амерички званичници и Пентагон изразили су велику забринутост због знатног повећања кинеског војног буџета, иако је он и даље вишеструко мањи од трошкова Пентагона. Американцима се није нимало свидело што је кинеска војска све присутнија у близини Тајвана, острва које је, барем према Уставу и међународном праву, део Кине иако има завидан степен аутономије. Ових дана су и Би-Би-Си и други западни медији велику пажњу посветили вештачким острвима на којима су Кинези, у својим водама, изградили поморске базе па на тај начин угрожавају слободу кретања идеја, људи и, да, сировина. А угрожавају и западну демократију јер су базе у близини – Филипина. Нико наравно не зна да ли ће се тај пропагандни рат завршити када Пекинг одлучи да направи неке озбиљне компромисе у трговини са западним силама или се, можда, дистанцира од Русије и организације која се изгледа зове БРИКС.
Али није све тако црно за западну демократију – у Саудијској Арабији су се, према дирљивим и ентузијастичним извештајима, на локалним изборима појавиле жене као кандидати. Звезда Си-Ен-Ена Беки Андерсон направила је потресан прилог о женама које могу саме да возе аутомобил, што је свакако џиновски демократски искорак. Ако и падне која глава опозиционог лидера на јавном погубљењу то свакако не би требало да пољуља наду у саудијску демократију. Беки је то већ разумела.
Тагови: Батић Бачевић