Батић Бачевић: Дуг Бајденов пут ка најскупљем или најутицајнијем старачком дому на свету

У скромним медијским открићима о двадесетогодишњем Томасу Метјуу Круксу наводи се да је „деловао сам“ и да нема индиција да је пуцао на Трампа „из идеолошких разлога“. Какви су му били мотиви, ако нису идеолошки, тешко ће се икада и сазнати али његов чин већ је одредио ток и финиш кампање. До почетка новембра ће тако чувена фотографија Трампа, који окрвављене главе и стиснуте песнице показује да му атентат не може ништа, постати икона америчких републиканаца, али ће парадоксално атентат привремено помоћи Бајдену да утиша захтеве демократа да се повуче из трке. После три дана дирљивог позивања на јединство нације, настављена је тиха кампања убеђивања председника да оде док још зна где је.

За светску цивилизацију било би изузетно корисно када би француски председник Емануел Макрон или нови британски премијер Кир Стармер после великог НАТО скупа у Вашингтону могли да учествују и на неком светском конгресу неуролога, психијатара или терапеута медицинске или геостратешке оријентације. Не би, наравно, то учешће било од велике користи за мир у свету, али за развој савремене менталне медицине та сведочења била би уписана златним словима.

Јер је управо председник Француске био један од главних сведока савременог медицинског чуда – он је устврдио да, када говори иза затворених врата са десетинама НАТО лидера, Бајденов мозак функционише бриљантно. Други лидери тврдили су да је амерички председник савршено водио компликовани, историјски скуп, али није јасно како стотине телевизијских екипа, чак ни клуб заклетих Бајденових пропагандиста са Си-Ен-Ена или из „Њујорк тајмса“ нису успели да се сретну ни са далеким одсјајима Бајденове луцидности. Где се тачно изгубила виспреност, ментална супериорност која се, као у неким лошим холивудским филмовима, појави тамо где је најважније, на неком двору или пресудној борби, а нестане чим сване? Или када се укључе камере?

Он никада неће бити млађи него што је данас, тако је гласила реченица која се, некако истовремено, уселила у све расправе које се воде у истраживачким америчким медијама, која имају за циљ да Бајдена пошаљу у најскупљи старачки дом на свету – у којем би и као председник и као пензионер говорио веома мало и под строгим надзором.
Сви ти лапсуси

Сама реченица – он никада неће бити млађи – делује будаласто за сваког човека на планети Земљи који покушава да мисли без даљинског управљача, али непознати труст мозгова наставља са истраживањима на којима би и сви цинсови и крикови овог света могли да им позавиде. За месец дана Бајден ће, изгледа, бити старији тачно месец дана него данас, а у време избора ће бити још старији – према неким песимистичним проценама научника биће старији чак за четири месеца. Осим ако се не постигне компромис око кандидатуре, година, прошлости, дијагноза па доајен демократске Америке Бајден не крене поново на пут подмлађивања који је већ трајао до фамозне дебате када ниједна пи-ар служба није успела да прикрије његове године и деменцију, амерички мањак мислећих и вишак бојевих глава.

Пре тога, Бајден је у првом мандату прошао фантастичан период подмлађивања какав се није видео, због чега су и живописни балкански атлантисти почели да купују поеме Матије Бећковића да виде како би они могли да постану млађи.

Бајден је, истини за вољу, тешко погађао имена лидера великих земаља, саме земље је често мешао, мењао је векове и светове па се састајао и са лидерима који одавно нису са нама, али то не значи да можда нису били са Бајденом. Јер за тако моћну земљу која је више потрошила на свемирске програме него на спречавање умирања гладне деце, можда и није проблем да се по потреби врати неки светски лидер из свемирског програма.

Сви ти лапсуси су, међутим, били симпатични детаљи, све док је амерички војни лоби могао да несметано развија послове и док је председник могао да буде под кишобраном њихових маркетиншких агенција. Када год је ћутао, могао је да у извесним острашћеним западним медијима остави утисак старог, мудрог човека. Али Бајден је ипак проговорио. И отклонио све дилеме.

Зато је и његов први дуел са Трампом постао велики политички феномен јер у њему није рекао ништа значајно, али је у делу моћне демократске елите, он отписан. Не зато како је говорио. Већ како је изгледао.
Искреност и истина

Истраживања јавног мнења указују да Трамп повећава предност над Бајденом, али утицајни пријатељи Демократске странке почели су да га саветују да се достојанствено повуче и док су анкете показивале да је изједначен. Можда зато што осећају да би, као што је на историјском самиту НАТО најавио председника Путина уместо несташног момка те организације Зеленског, тако могао да ускоро приреди читав низ лапсуса са којима тиха моћ не би могла да управља.

Када је положио председничку заклетву, портпарол Беле куће Ендрју Бејтс поетски је изјавио да је Бајден вратио искреност и истину у Белу кућу, што свакако улази у круг највећих лажи изговорених у тој згради.

Амерички медији утврдили су да је сам Бајден у својим говорима најмање 17 пута плагирао делове говора познатих лидера, од америчких лидера Кенедија, Хамфрија, Клинтона до лидера британских лабуриста Нила Кинока. Говор Нила Кинока му се тако свидео да се Бајден занео и рекао да су његови преци генерацијама били рудари, због чега је морао да одустане од прве председничке каријере јер се испоставило да нико од Бајденових предака није био рудар. Или су само крипторударили, што је путнику кроз време дозвољено.

У једном предизборном наступу, у намери да се приближи бирачима нижег сталежа, објаснио је да је он први у породици који је могао да упише универзитет. Убрзо се испоставило да је његов деда студирао на Универзитету Санта Роза, а Бајденов отац провео годину дана на Универзитету Џонс Хопкинс. У тој раскошној, холивудској биографији, давно пре него што је ико споменуо реч деменција, наводи се да је Бајден једном био замало ухапшен јер је покушао да се упозна Нелсоном Манделом, да је дан после 11. септембра он држао говор на темељима Кула Близнакиња знатно пре него што су склоњене рушевине, да му је један веома близак рођак, херој из Другог светског рата био жртва канибализма на Папуа Новој Гвинеји…
Пуцњи у Тузли и кампања у Београду

Није нигде написано, али у америчкој политици као да постоји правило да је могуће лагати за све што сте радили ван граница земље, па је и Хилари Клинтон веома лако изашла на крај када је у кампањи за председника изговорила како је под унакрсном снајперском ватром морала да напусти Тузлу. Обамин штаб је убрзо пустио снимак на којем се види да је једина опасност за Хилари била да се не убоде од ружа и осталог цвећа које су јој у веома опуштеној атмосфери давале девојчице на аеродрому. Ако је нешто пукло на аеродрому у Тузли, то је могао само бити шампањац.

Као што су о свему томе ћутали, сада су пријатељи Џоа Бајдена одлучили да проговоре. И у тајној бици која је почела, једина група која неће имати значај су 14 милиона бирача који су до сада на страначким изборима гласали за Бајдена али ће сада нека група паметнијих људи покушати да можда нађе нову варијанту.

У Србији се млађе генерације више и не сећају грознице 1. априла, када би Б92 и невладине организације кренуле у неописиву кампању да ћемо заувек остати у мраку, ако до краја марта не урадимо оно што од нас очекује америчка администрација. Онда би нам, када покажемо да смо добри ђаци, саопштили да су управо одмрзнута средства од 62, 74 или колико год милиона намењених за независне медије, невладине организације и остале хуманитарне активности. Има неке дубоке правде што и данас донатори демократске кампање саопштавају да ће замрзнути 90 милиона долара ако Бајден не одустане од кандидатуре.

Друга одлука

Једна од највећих фигура у Демократској странци Ненси Пелоси, једина у врху демократа која је старија од Бајдена, саопштила је да садашњи амерички председник треба да донесе одлуку. Будући да је сироти Бајден већ више пута јасно рекао да је донео одлуку, у преводу на дипломатски речник порука Пелосијеве гласи да би Бајден требало да донесе неку другу одлуку. Тишина је веома гласан начин комуникације, рекао је један из комитета за дискретно пензионисање председника, који обухвата демократске ветеране из Клинтонове и Обамине администрације. А Клинтон и Обама су до сада ћутали.

Велика холивудска звезда Џорџ Клуни, који је пре месец дана водио кампању за скупљање 30 милиона долара за кампању, после чувеног дуела први је саопштио да „овај Џо свакако није Џо велика ј.. ствар из 2010, а ни онај Џо из 2020. Овај Џо је управо онај Џо кога су и сви видели на дебати.“

Порука Клунија да Бајден треба да се повуче делује као када је „Титаник“ ударио о огромну санту леда, оцењује један од демократских стратега за кампање јер Клуни нема само моћ популарног глумца већ повлачи са собом велики финансијски утицај, уз напомену да глумци углавном не дају велики новац већ имају огромни таленат да тај велики новац скупљају. После Клунија, став да Бајден треба да се склони изнео је и Мајкл Даглас, чији је отац имао велику и храбру улогу у борби против макартистичког лова на комунисте. Глумица Ешли Џад изјавила је да су се у њеном Тенесију људи већ одлучили против Бајдена, остављајући јавност збуњену – да ли глумица има неку приватну најбржу агенцију за истраживање или је од реквизита са последњег снимања присвојила кристалну куглу.

Сам Бајден остао је смирен и упоран. „Ја не идем нигде. Ако се Свевишњи спусти на земљу и каже Џо изађи из трке, ја ћу изаћи. Али Свевишњи није сишао“, рекао је Бајден, али још није јасно да ли ће Свевишњег у наредним недељама препознати међу донаторима странке.