БАШТА И ЏУНГЛА: ДЕБАТА О ХУМАНИЗМУ

Уопште, девојке, актуелна медијска дебата о хуманизму је крајње индикативна: шта је боље – одсечене главе беба или бомбардоване бебе, старци које су убили терористи или, рецимо, жене које су убијене бомбама?

Индикативан је и избор језика: једни су убијени – murdered, или масакрирани – massacred, други су мртви – dead, односно, то се једноставно догодило, из природних разлога. Код једних је у питању покољ – carnage, или крвави напад – bloody onslaught, код других наступ – offensive, или удар – strike. У једном случају се ради о некој врсти намерног дивљаштва – deliberate savagery, у другом (у најбољем случају) о колатералним жртвама – collateral casualties. У једном случају реч је о извршењу нехумане бруталности – execution of inhumane brutality, а у другом о примени војног притиска – appliance of military pressure.

Притом, основни покретачи билатералног насиља су исти – жестока међусобна готово религиозна мржња. Управо то је оно чиме се уобичајено објашњавају сви проблеми који су, нерешени, сазревали већ дуги низ деценија.

Отуда, иначе, потиче и широко позната европска идеологема: „Наша лепа башта против њихове дивље џунгле“. То јест, прећутно: башта, бранећи се од џунгле, добија опрост да почини било какво зло, јер се свако злодело оправдава процесом опстанка и процвата баште: нико не сме да се противи ако методични баштован плеви коров око својих бегонија. Одваја жито од кукоља. Штавише, морате се сложити – све што каже баштован (или New York Times по његовим директним упутствима) јесте непроменљива истина.

Старац Кисинџер је управо одлучио да изгрди Немце: примили су превише миграната (укључујући и оне пропалестинске); шта год да се деси, питање мора да се реши. Њему се успротивио немачки министар економије Хабек: привредном расту Мутерленда помоћи ће увоз још већег броја миграната, иначе се економија не може спасити.

То јест, девојке, треба да узмемо још обесправљенију, веома јефтину и, највероватније, неопорезовану радну снагу са Блиског истока и да је пажљиво преместимо у фабрике близу Келна, претходно је интегрисавши. И све ће се средити. А зашто ће се средити? Па зато што тамо, одакле долазе робови, не може ништа да расте, јер за шта су те звери способне? Неоколонијална природа савремене економије и друштвеног система, углађена инклузивношћу, тактично се прећуткује.

Да ли осећате дихотомију? Веома је индикативно каквом је брзином (за 10 година) ишчезао омотач просвећене хуманистичке филозофије и опет смо враћени на просвећени волтеровски полигенизам који проповедају најпристојнији међу твитер коментаторима.

Тај воз, изгледа, јури само у једном правцу.

(Телеграм канал Беспощадный пиарщик; превео Ж. Никчевић)