Почетком марта, економисти руској рубљи нису предвиђали ништа добро. Курс монете у односу на долар и евро сурвавао се у амбис. Међутим, за кратко време, руска рубља се опоравила и постала један од највећих руских стратешких успеха у њеном сукобу са Западом, толико да ни западни аналитичари нису могли да тако нешто не признају.

Када је 7. марта вредност рубље пала за 40 одсто, на 139 рубаља за један амерички долар, нико није веровао да је могуће да се руска валута опорави и одбрани од напада. Сви на Западу предвиђали су хиперинфлацију у Русији и скори крах монете, сличан (а можда и још гори) оном који је доживела 1998.

Међутим, економски блицкриг Запада није успео, између осталог и захваљујући брзом и драматичном опоравку рубље – до краја марта вредност рубље вратила се на ниво од пре почетка специјалне операције. Успех који је постигнут одбраном рубље један је од најзначајнијих стратешких успеха Русије у њеном сукобу са Западом и то из два разлога, сматра консултант Бранко Павловић.

„Смањује се одливање девиза и друго, враћање и чак јачање рубље на позиције од пре избијања сукоба делује смирујуће на инфлацију. Будући да је у Русији инфлација велики проблем, да није дошло до смиривања рубље, инфлација би се потпуно отела контроли“, објашњава Павловић.

Висока инфлација, или чак хиперинфлација, нагризла би животни стандард најширих слојева друштва, који су уједно и најсиромашнији. Када се улази у један тако опсежан сукоб као што је тренутни сукоб Русије и Запада, који је, како наглашава, историјских, епохалних размера, управо су ти слојеви важни за одржање политичке чврстине земље.

„Без унутрашње хомогенизације руских грађана, не само на националном осећају и поносу да не дају своју државу и да подржавају своје руководство, него и на нивоу социјалне правде и социјалне издржљивости, враћање рубље на боље позиције делује смирујуће на инфлацију, а тиме се посредно, у већој мери штити животни стандард највећег броја људи. То и заштита девизних резерви су два стратешки важна циља која су постигнута“, каже Павловић.

Русија је низом административних мера успела да одбрани рубљу од напада. Прво је 28. фебруара повећала каматну стопу на 20 одсто, чиме је створила подстицај да сваки грађанин Русије пре пожели да рубље уштеди, него да за њих купи страну валуту. Затим је уведена обавеза да се 80 одсто прихода која компаније остваре у иностранству претворе у рубље, што је створило додатну тражњу за руском валутом. Такође је издат указ којим се забрањује продаја хартија од вредности које се налазе у рукама странаца, чиме је влада подржала тржиште деоницама и обвезницама и задржала новац у земљи.

Такође, грађанима је ограничен трансфер новца у иностранство. Првобитно, сви трансфери били су суспендовани. касније је ова мера ублажена тако што је конверзија рубље у неку другу валуту ограничена на 10.000 долара до краја године.

Можда најважнија мера, наводи се обавеза енергетских компанија из „непријатељских држава“, односно оних држава које су се придружиле антируским санкцијама да финансијске аранжмане везане за куповину гаса плаћају у рубљама. Руске власти водиле су се логиком да највећи купци руског гаса немају велике резерве у рубљама, што ће их навести да изађу на тржиште и купе их. На тај начин, потражња за њом ће расти, а са тим и њена цена.

Са почетком руске специјалне операције интензивирани су и процеси дедоларизације светског тржишта, а јачање рубље у протеклом периоду имало је велики утицај на почетак тог процеса – када предложите да се трговина одвија у домаћим валутама, не осврћући се на долар или евро, то подразумева да сви субјекти у трговини имају релативно стабилне валуте, истиче Павловић.

„У трговини морате да имате способност да предвиђате ризике који вам у пословању могу доћи због курсних разлика. Отуда је стабилна рубља добро сидро да договори о пословању у домаћим валутама уопште могу да се реализују и да имају пословног смисла“, напомиње он.

Према мишљењу политиколога Душана Пророковића, ескалацијом украјинске кризе процес дедоларизације је почео и ништа га не може зауставити. Русија је у Украјини жртвовала тактику зарад стратегије, док су САД жртвовале стратегију зарад тактике – руска стратегија је дедоларизација светског тржишта, док Вашингтон у Украјини не брани долар, већ своје интересе у Украјини, објашњава он.

Стога Пророковић предвиђа да ће се дедоларизација светске економије манифестовати тако што ће се на неколико великих тржишта јачати домаће валуте – поред рубље, то ће се догодити са кинеским јуаном и индијским рупијем. Оне ће чинити „корпу валута“ којима ће се одређивати вредност роба и услуга и које ће у будућности детерминисати глобалне финансијске процесе.

И према његовом мишљењу опоравак рубље представља један од најважнијих стратешких успеха Русије – ипак, како каже, на кратак рок. Дугорочно, он истиче да све више руских теоретичара говори о употреби криптовалута у међународним плаћањима.

„Једина или најзначајнија криптовалута не може да буде биткоион или само биткоин. Појавиће се нове, неке које ће форсирати руске финансијске институције, свеједно да ли су приватне или државне. Тако да ће се у финансијским системима држава и светском финансијском систему пуно тога одигравати на дуги рок. Краткорочно, за Русију је најважније било да се отпочне са процесом дедоларизације глобалне економије, јер долар је давао снагу машинерији Сједињених држава, не само привредној, него и војној и политичкој“, сматра Пророковић.

Запад на процес дедоларизације одговара политичким притисцима, пре свега на мале државе; велике државе није тако лако уплашити. Са друге стране, оне имају велике користи од трговине у домаћим валутама и кадре су да издрже западне притиске.

Док Павловић напомиње да је процес дедоларизације на самом почетку и да ће трајати, Пророковић сматра да ће он наићи на тешкоће јер је политичким елитама тешко да изађу из ципела које већ деценијама носе. Европа би, на пример, имала користи да са Русијом тргује у домаћим валутама. Међутим, европске политичке и економске елите доста су приходовале од доларизације глобалне економије, као и од тога што је евро постао резервна валута практично свим европским земљама – велико је питање желе ли европске елите да се одрекну тих прихода, али такође је питање умеју ли да раде на другачији начин.

Извор Спутњик, 22 април 2022. 

Фото: Нови Стандард