Б. Митриновић: Асанж на корак до изручења САД

Један католички бискуп у Италији је рекао да Деда Мраз не постоји и да је његово црвено одело измислила компанија „Кока-кола” у рекламне сврхе. Њујрок тајмс је известио о томе и подигла се бука да је у питању врхунски скандал јер бискуп том констатацијом уништава породичне вредности, и то за време притиска којем су деца изложена усред пандемије. Његови надређени су се извинили због тога што је бискуп својом изјавом разочарао малу децу и нагласили како се не сме уништавати дечија машта.

Ујка Сем не заборавља

Баш на Међународни дан људских права и недуго уочи Божића Виши суд у Лондону усвојио је жалбу америчке владе због првобитне пресуде да се одбије изручење саоснивача „Викиликса” због шпијунаже и одавања државних тајни. Иако има право жалбе, Асанж се сада налази на корак до екстрадиције САД. Британски суд сада сматра да су се промениле околности, па је поништио претходну одлуку из јануара да се изручење одбија због рањивог психичког стања најпознатијег новинара и бојазни да би, ако буде подвргнут бруталним затворским условима у америчком затвору, могао да почини самоубиство. Виши суд је саопштио како је сада задовољан уверавањима америчких адвоката да такозване специјалне административне мере неће бити примењене у Асанжовом случају.

Специјалне мере се одређују затвореницима који се сматрају опасним и укључују изолацију од других затвореника у маскимално обезбеђеном затвору. Критичари ове одлуке свуда у свету, изузев што одлуку британског суда оцењују као срамну, тврде да би Асанж, који је од 2012. живот провео у различитим облицима изолације – у САД био изложен нехуманим условима који у неким случајевима могу да представљају психичку тортуру. Уколико британско правосуђе усвоји америчку жалбу, машта ће бити недостатна да опише оно што декица у црвеном оделу доноси новинарима који покушају да кажу како је Деда Мраз испод одела ипак го.

Топли зец за Бајдена

Као и после јунског самита Путина и Бајдена у Женеви, амерички председник пролази кроз топлог зеца. Поједини медији, сенатори и чланице источног крила НАТО-а (о Укрјаини да не говоримо) већ упозоравају да је, док је био потпредседник, заступао много оштрији став према Путину него сада када као председник мора да се суочи с њим. Лош утисак је оставило већ то што је наспрам Путина, који је седео сам у просторији, криптованој видео-вези присуствовао цео тим његових сарадника. „Дубокој држави” се не допада што је дан после разговора амерички председник новинарима рекао да не размишља о слању трупа у Украјину у овом тренутку и подсетио да она није чланица НАТО-а и да у том смислу нема безбедносне гаранције Алијансе. Чак је и саветник за националну безбедност Џејк Саливан, који је присутвовао разговору, рекао како „још увек не верују” да је Путин донео одлуку о инвазији на Украјину. Учвршћивање НАТО-а додатним капацитетима на источном крилу остаје на снази, такође и претње санкцијама какве нису виђене од 2014. године, а што се тиче гаса – он „Северним током 2” не тече. „Ако Путин жели да га пусти, уздржаће се од инвазије на Украјину”, закључио је Саливен.

Бајден је сам понудио да разговара с најмање четири најважније чланице о давању безбедносних гаранција Русији, а пре тога је разговарао са „Букурештанском деветорком”, која је критиковала предлог о покретању дијалога Русија–НАТО. Наведено је да је Бугарску, Чешку, Словачку, Летонију, Литванију, Естонију, Мађарску, Пољску и Румунију уверавао у посвећеност САД трансатлантској безбедности и „светом” члану 5 о колективној одбрани. Блумберг је објавио да је једна чланица НАТО-а нарочито бесна због става Вашингтона, а Руси тврде да је „разбеснела влада” седи у Варшави.

Кубанска криза пред Кремљом

Москва по хитном поступку припрема свој концепт визије безбедносних гаранција и у току су припреме за неку врсту састанка на високом нивоу Русије и главних савезника у НАТО-у. Русији је свакако више стало да се ова криза реши јер без обзира на то што њени званичници подсећају на нову „кубанску кризу”, у овом случају су ракете много ближе Москви него тада Вашингтону. Почела су и цурења информација са затвореног станка, па је, према речима Нуландове, Русија спремна да повуче своје трупе иза Урала.

Асошиејтед прес тврди да ће се и Украјина помаћи с мртве тачке неиспуњавања Минских споразума и да су САД спремне да одложе слање мање додатне војне помоћи Украјини вредности 200 милиона долара. Ипак, Црно и Азовско море су и даље најпосећеније водене провршине, а ваздушни простор је премали за блиске сусрете ловаца. У међувремену Пентагон и ЦИА смањили су помпу поводом гомилања руских снага, а предах ће барем дати шансу дипломатији.

 

Аутор Биљана Митриновић Рашевић