Aрхиепископ Зеленоградски Савва (Тутунов): НЕ БОГ И ЂАВО, ВЕЋ ЧОВЕК И ЂАВО

Будите стрпљиви: најпре вероучитељски део, а затим кратка примена на садашње време.
Пошто је уважени Александар Гељевич Дугин у недавној есхатолошкој објави пошао од једног од мојих аргумената, сматрам да је неопходно, не слажући се са њим у овом случају, да дам појашњење.

Дуалистички (не-православни) поглед на свет претпоставља да су Бог и ђаво равноправне личности између којих траје битка. Бојно поље је – земља, људи су – војска. Одмах одбацимо приписивање таквог погледа Достојевском са његовим „бојно поље су срца људи“. У „Браћи” говори лик који саопштава много шта што је далеко од православља, а Достојевски, у сваком случају, пише поетски, а не догматски.

Поглед на Бога и ђавола као на равноправне супротстављене стране је погрешан. Ђаволу може изгледати да се супротставља Богу, јер он из своје гордости замишља себе равним Њему. Али таквог рата нема. Постојање Бога и Његов однос према Стварању, тим пре према ђаволу, не мисли се у категоријама победе или пораза, макар само због непромењивости Божанског Бића (зато се против ђавола бори арханђел, а не сам Бог).

Супротстављене стране нису Бог и ђаво, већ човек и ђаво. Управо зато је Бог постао човек, да би људска природа, будући у Једној Богочовечанској Личности у јединству са божанском природом, добила слободу од пакла и приступ Царству Небеском. Отуда сваки носилац људске природе има ту слободу и тај приступ. Питање је само како ће сваки носилац искористити ове могућности.

Време доласка Антихриста је време крајње борбе ђавола са човеком и човечанством, притом рукама самог човечанства. Реч је о крајњем покушају ђавола да што више људи одврати од Христа. Губитници у овој борби људи за себе, да буду с Богом, биће „они који не вероваше истини, него заволеше неправду“, јер „љубав истине не примише за своје спасење“ (2. Сол. 2, 10-12).
Сврха ове поруке је да омогући сваком човеку и човечанству у целини – онима који ће чути – да не очајавају кад виде спровођење „тајне безакоња“, и да изађу из битке са што мањим губицима. Тако да буде мање оних који ’љубе неправду‘.

Шта све ово данас значи? У мањем обиму него на крају времена, стално се одвија иста коначна битка ђавола са човечанством – рукама људи: „И као што сте чули да ће Антихрист доћи, и сада се појавише многи антихристи“ (1. Јован 2:18).

Сведоци смо да се данас појачала борба неких људи против Христа и Његовог учења. Видимо како се газе сами темељи моралног учења Јеванђеља. Штавише: видимо како неки „антихристи” желе, мимо богочовечанства, да „створе” човекобожије, наиме да после „смрти Бога” дођу до „смрти човека”, да „створе” наводно ново човечанство у трансхуманизму.
И то је, заправо, наше данашње поље битке. Победа лежи, наравно, на физичким ратиштима. Али само под условом верности Богу. Тада ћемо, можда, још мало одложити сама времена Антихриста, кад ће бити веома тешко остати веран
(t.me/s/kartezianec; превео Ж. Никчевић)