АПРИЛ У ПАНЧЕВУ 1941: ЈОШ ЈЕДАН СПОМЕН БЕЗ СПОМЕНИКА  

ОДЕ АНГЕЛА, ПА ШТА?

 

Ових дана све нешто стрепимо око Немачке, главне ЕУ силе. Оде Ангела Меркел, а она нам је, наводно, била наклоњена. (?) Ови што долазе ( „зелени“ ) биће гори од ње.

И сад ми треба да дрхтимо због немачких избора. Ми, Срби, треба да се тресемо: због избора, немачких.                                 А мени је, даме и господо, мука од Немачке, која нас је, само у 20. веку, три пута походила на начин џелатски: у Првом и Другом светском рату, као и у ратовима за југословенско наслеђе на крају 20. века.

Сада је осамдесет година од тренутка кад су Немци, европски „витезови културе“, у име Хитлеровог натчовека ушли у Југославију. И када је крв почела да тече потоцима. Да није било нациста и фашиста ( авај, Италијана под Мусолинијем ), не би било ни усташких, ни бугарских, ни мађарских, ни арбанашких злочина над Србима. Не би било ни грађанског рата међу Србима. То не сме да се заборави, никада.

Историчар Милош Тимотијевић бележи податке о изгинулима у Србији, којих, такође, не би било да нису дошли Немци, у то време знани као Нови поредак:“Непотпуни попис жртава (1964) регистровао је 147.025 погинулих (обухваћено је 56-59% свих жртава) са простора Србије. Ревидирани подаци говоре о 160.000 погинулих, 102.000 трајно онеспособљених и 324.000 људи који су рат провели у затворима, логорима и интернацији“.
Мало ли је?

 

ОБИЧНИ ЉУДИ, УБИЦЕ У ИМЕ РАЈХА

Немачка је, у свом лудилу, имала нарочито обучене злочинце леденог срца зване есесовци.

Али, многе – премноге злочине у нас починили су обични људи у униформама, мобилисани обичњаци, тзв. Вермахт, регуларне трупе, никакви специјалци.                            Ко су били војници Вермахта?

Обични људи, понављамо, најобичнији, који су, ако им се нареди, постајали машине смрти.

Такви су, априла 1941, дошли и у Панчево.

Пошто се Вермахт, први пут после Другог светског рата, ангажовао на задацима ван Немачке у НАТО борби против Срба, на крају XX и почетку  XXI века, и пошто нема разлога да нас Ангела Меркел доводи у стање резигнације зато што одлази с места на коме је, ред је да се, својски, сетимо ремек – дела вермахтовске европске кинематографије, снимљеног у Србији, пре осам деценија.

 

ВЕЧИТИ ЧЕТНИЦИ                                            „

 

Читамо (и преписујемо) чланак Ј. Милићева, објављен у „Панчевцу“ 7. јануара 2000. године, под насловом „Документ о насиљу и лажи“:                                                         «Повлачећи се ка Београду, у пролеће 1941, краљева војска је заробила и стрељала деветорицу фолксдојчера из Панчева. Преживели фолксдојчери су ископали своје мртве, сахрањене у Сремчици, и њихове посмртне остатке изложили у Магистрату, испред кога је организована и свечана церемонијална сахрана. Жељни освете, у ноћи између 20. и 21. априла пуцали су из православног гробља на немачке војнике, оптужили четнике за напад, а затим Вермахту поставили неопозив захтев да се над четницима изврши одмазда. Он је убрзо проширен и на панчевачке Србе, а списак људи за стрељање и вешање је састављен исте ноћи.

Након два дана, 22. априла, погинулим фолксдојчерима је служена миса у католичкој цркви, након које је свештеник позвао на освету. Хапшење Панчеваца се наставило све до самог суђења, које је било заказано за исти дан у хотелу ,,Еспланада“, након  сахране  погинулих фолксдојчера. Од четрдесеторо људи изведених пред „суд“, на смрт је осуђено тридесет шесторо. Осамнаесторо ће издахнути на вешалима и исто толико ће бити стрељано.“

А ускоро ће доћи и оно – сто за једног.

 

КОГА ВОДЕ НА ГУБИЛИШТЕ?

 

Милићев наставља:“Кадрови сунчаног корзоа, на коме младе насмејане Немице једу сладолед, одсликавају празничну атмосферу тога дана. Сниматељ затим пушта поглед низ улицу, до зграде Музичке школе, одакле домаћи Немци спроводе осуђене Панчевце. Наши старији суграђани ће међу њима препознати студента Александра Топаловачког, гимназијског професора Мирка Сковрана, атлетског тренера Љубомира Ристића, трговца Косту Радака. Они размењују кратке реченице, а са њихових лица се не чита ниједна емоција која би имплицирала крајњу одредницу њиховог пута. Фолксдојчери су, како пише Младен Марков, након суђења отишли на ручак, да би се затим са породицама упутили ка губилишту, као на какву фешту поводом локалног празника. У маси су били и фашистички настројени Мађари, као и мањи број Срба и Јевреја из Панчева. „Неки су дошли да виде вешање и стрељање из пуке радозналости. А неки су дошли да виде и запамте“, пише Марков.“

Све се дешавало непосредно после Хитлеровог рођендана, слављеног 20. априла 1941, када су фиреру верни солдати из Сарајева донели спомен – плочу са места на коме је Гаврило Принцип пуцао у Фрању Фердинанда. Принципа су, својевремено, Германи убили у терезинској тамници, а сад је требало убијати Принципове сроднике у Панчеву. Сви су Срби Принцип.

 

КАКО ИЗГЛЕДА РЕЖИЈА

 

Милићев нас подсећа:“Вешање је обављено на попречној стази православног гробља, на линији између улица Браће Јовановић и Ослобођења. Зналачким кадровима немачки сниматељ пружа комплетан увид у кулминацију драме коју снима. На екрану је лице џелата, панчевачког лимара Хермана Брума, који се за ту дужност сам пријавио. Вилице су му стегнуте, а из очију сева пламен скорог зла које ће починити. Осуђеници су неми и непомични. Да би избегао понављање, Гронефелд снима једно вешање у целини, а затим још неколико тек у појединостима.“

Гронефелд је сачувао снимке. Умро је, као пензионер немачке државе, мирно. Онако како су умрли толики војници Новог европског поретка, који су жарили и палили по Европи, и снимали, снимали.

 

ФИЛМ ЈЕ, У ВРЕМЕ ОНО, СНИМАН У БОЈИ

Милићев је прецизан:“Прва од осамнаест оваквих смрти наступила је у потпуној тишини. Остале су се низале у граји публике: Милутин Миливојевић, Милан Милановић, Јаков Цадик, Јеврејин, Франуз Кочец, Милорад Царан, Пера Азицки, Владимир Жестић, Ђорђе Мирђић, Александар Топаловачки, Јован Максин, гимназијски професор, као и Мирко Сковран, Љубомир Ристић, атлетски тренер, Миленко Јефтић, Јован Адамовић, Душан Стојков, Коста Радак, Паја Ћосић, Даринка Шишкуловић.                                                                Младен Марков посебно описује два покушаја вешања панчевачког чиновника Миленка Јефтића, од којих је први био неуспешан, а други изведен веома  сурово уз вику и отимање несрећника, али видео-снимак показује мирног и достојанственог Јефтића, који сам сагиње главу, како би џелат лакше намакао омчу.                                                               Са једне мртве главе кадар се проширује на два беживотна тела, а епилог злочина је дат статичним искошеним кадром шесторице обешених. О квалитету начињеног записа говори и то што је рађен у боји, тек коју годину након продора колора у филмску индустрију.“

Где да се проба та нова филмска могућност него у Србији, и то кад се вешају Срби? Зар то није „кунст“?

 

ВЕШАЈ, СТРЕЉАЈ, СРБИ СУ ТО

 

Милићев, поново:“Стрељање је изведено уза зид гробља у улици Ослобођења. Водом је командовао капетан Луке, а по један војник је пуцао на по једног грађанина. На Тихомира Хумановића, Ивана Гробановића, Гојка Тешановића, Саву Пантелића, Душана Хаџића, Ђуру Грујића, Хакера Шандора, Тому Марковића, Стевана Перића, Ђуру Црног, Маријана Новака, Перу Недића, Драгутина Миленковића, Тихомира Димковића, Радивоја Атанацковића, Драгу Атанацковић, Васу Аврамова и Стевана Пинтера. Сниматељ је испратио и капетана који је са пиштољем пришао покошеним телима, као и публику, која је нагрнула да сасвим изблиза види покојнике који леже у локвама крви. Немци су породицама убијених дозволили да њихова тела покопају тек сутрадан по подне, а град је био излепљен плакатима са њиховим именима, испод којих је стајало да их је Војни ратни суд осудио због напада на војнике Вермахта, рањавања немачких војника, задржавања оружја и муниције и насиља.“

Све нешто мирише на Хашки трибунал. Онај чије се одлуке не смеју доводити у питање. Иначе – правац суд. А презимена „високих представника“ ниских душа, гаулајтера најновијег Новог поретка у БиХ, некако су „баш баш“ германска. Мислим, култура, уметност, наука и тако то.

 

РОДОЉУБИ, А НИСУ КОМУНИСТИ: БИВАЛО ЈЕ И ТОГА

Људи који су убијени 22. априла 1941. године у Панчеву нису били комунисти, за које се, деценијама, тврдило да су се само они борили против Хитлера. Комунисти из Србије су добили налог да у борбу против Немаца ступе после развргавања пакта Рибентроп – Молотов, после упада Немаца у СССР 22. јуна те године. А пре тога су гинули Срби као такви. Срби који су волели Српство и слободу. Тек тако, спонтано, нереволуционарно. Али до гроба, онако како се само у младићству срца и девојаштву душе волети може.         Немци су, у Панчеву, побили српске родољубе, оне који су, у име Српства и слободе, 27. марта 1941. године устали против Тројног пакта.                                                                      Зашто нема спомена на ове људе у нашим уџбеницима историје? Зашто нема дана посвећеног њима, тим чистим жртвама на олтару отаџбине? Зар су само комунисти пали у борби против нацизма? Наравно, све који су пали за слободу треба помињати. Али СВЕ. А не само неке.  Панчево је, 22. априла 1941, било пре свега што ће се касније десити. Оно је увод у Крагујевац и Краљево.

 

УМЕСТО ЕПИЛОГА

 

За дивљење је држање наших невиних панчевачких рођака под вешалима. Они иду у смрт као у Симовићевој „Балади о Стојковићима“, поносно подигнуте главе и ведра чела, као прави потомци оних који „умираху ћутке на страшноме кољу“ (Милан Ракић). И Немац који је, у име Вермахта све то снимао, до смрти се сећао њиховог херојства. И тешко је спавао. Имао је бар нешто савести.

За злочин у Панчеву ниједан злочинац из Немачке није одговарао.

А некима одавде жао што одлази фрау Меркел. Као, имала је разумевања за нас.

Читаоцима овог текста, да им не буде жао ни одлазеће фрау Меркел, ни долазећих „зелених“ ( или кога већ изаберу) препоручујем одговарајуће видео – материјале, нарочито документарни филм „Штрик и кугла“. Тамо сведоче Панчевци који знају.

Немојте после да причамо како „нисмо знали“.

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

1. https://www.youtube.com/watch?v=Fj24C962oX8&ab_channel=sunburn
2. https://www.youtube.com/watch?v=MeWBicBKB30&ab_channel=MileBajic
3. https://www.youtube.com/watch?v=1qDX2mf1KEM&ab_channel=ForumFPI
4. https://www.youtube.com/watch?v=_6tz_34CrL0&ab_channel=AleksandarTokin ( овде је „Штрик и кугла“)
5. http://worldwartwodaily.filminspector.com/2017/05/april-22-1941-pancevo-massacre.html?m=1
6. https://www.google.com/imgres?imgurl=https://iconicphotos.files.wordpress.com/2017/03/pajusold.jpg?w%3D809&imgrefurl=https://iconicphotos.wordpress.com/2017/03/16/a-massacre-at-pancevo/&tbnid=i49lSB-9NyTHXM&vet=1&docid=Ux5BRMcOKQ_9WM&w=809&h=587&source=sh/x/im
7. https://www.youtube.com/watch?v=aqx68PZFWSc&ab_channel=VukPopovic
8. https://www.youtube.com/watch?v=cN1fvWCYTPo&ab_channel=AlleyCat