Антон Осанов: ЧУДНИ ПЛЕМИЋ ИЗ СЕЛА ПЕРЕЈЕЗДНОЈЕ

У бившој Јекатеринославској губернији, руске трупе су ослободиле село Перејездноје, родно место писца Всеволода Гаршина.

Кад случајно наиђеш на такве ствари – некако си се сетио да је Гаршин из тих крајева – желиш да се мало напрегнеш и, без икаквог додатног подстицаја, провериш шта је у теби остало сачувано у вези с тим човеком.

Присећам се три стварчице.

У причи „Уметници“, Гаршин приказује радника који је приморан да се пење у котлове и држи заковице док се оне закуцавају са друге стране. Удари одјекују по целом телу, бубне опне пуцају и човек је брзо осакаћен. То је језива слика стварних ужаса раног капитализма. Нека врста потпуно непотребног посла, који, међутим, човеку одузима све.

Прича „Медведи“ је конструисана лукавије. По закону, Роми морају да се реше својих питомих животиња, а осуђени се воде на погубљење. Све је то веома потресно, али текст је изванредан по томе што и власти, и Роми и мештани разумеју да убијање медведа неће донети ништа добро. Лишени својих уобичајених средстава за живот, Роми ће једноставно почети да краду коње. Тако се и дешава. Прича савршено преноси осећај глупе руске неизбежности, пред којом чак и власти одбијају мито. Ништа се ту не може поправити, таква је провинцијска судбина. У последњој сцени, преживели медвед трчи кроз град, прогоне га и у њега пуцају – веома језиво, пророчански.

Трећа ствар има везе са самим Гаршином. Као што је познато, он се добровољно пријавио да се бори против Турака, али из веома необичних разлога: будући хуманиста и противник насиља, веровао је да племић треба да поднесе бар део ратних страхота које су задесиле народ. И тако је примио метак.

Био је то веома чудан писац. Кад су менталне болести у 20. веку почеле да се романтизују, то је деловало прилично театрално, на граници генијалности. А Гаршин је тихо измучио себе. Лако се може замислити туга са којом би он данас гледао на нешто попут FPV дрона.

(Телеграм канал А. Осанова; превео Ж. Никчевић)