АНТИЋ: Ново разапињање Његоша

Од кога данас ваља бранити Петра Другог Петровића Његоша? Од туђина? Од великодржавних пројеката страних или истојезичних народа? Од „демократских власти“ Црне Горе? Од писмених и писца? Од народа чије је претке надахнуо и предводио?

Његошеву награду добио је писац који је сматрао за сходно да приликом додјеле, у бесједи, говори о „етногенетичарима“ и „клеронацистима“ који својатају Његоша. Тврдио је и да „великосрпско својатање Његоша разарајуће дјелује на развој црногорске националне свијести“.

Његош, вјерује Милорад Поповић, аутор романа „Човјек без лица“, кажу и бивши боксер, припада као и многи други писци двијема националним културама. Добитник награде, међутим, није прецизирао и којим културама. Касније је дефинисао како Његош изгледа у „црногорској рецепцији“, а како у „великосрпској доктрини“. За прву је владика Раде „генијални слободар“, а за другу „уз Светог Саву други стуб тобожње националне супериорности“.

Дакле, без обзира нато што је славодобитник то испрва био рекао, Његош према његовом увјерењу не припада двијема националним културама. Да је тако, он не би једну од њих сводио на нацисте и друге екстремисте. Како то „својатање“ Његоша, чије год било „разарајуће дјелује“ на развој црногорске националне свијести? Тако што се неко, и то приватно, побуни зато што је Његош маргинализован у школским програмима Ђукановићеве Црне Горе? Да ли тако што понеко примијети да је писмо којим је Његош писао систематски, великим напором државе, избачено из црногорске културе, јавности, државне управе…? Да ли тако што црногорска власт систематски подстиче заборав у односу на све чланове црногорског владарског дома, осим што погрешно представља Св. Петра Цетињског и манипулише са наслеђем краља Николе? Тако што ствара цркву која треба да замијени Његошеву?

Како је обиљежена двијеста годишњица Његошевог рођења у Црној Гори? Понеком академијом? Конференцијама на којој би се нашла и тема Његош и бизнис? Ове године је пропао и покушај Владе Црне Горе да дан Његошевог рођења буде проглашен за државни празник. Познато је да Србија или Српска нити званично славе Његоша, нити прогоне оне који припадају било ком народу, па и црногорском. У Црној Гори српство има статус прогоњеног, нема српског вође који није под неком оптужницом и не ишчекује суђење или пресуду. Ко онда спречава афирмацију црногорске, генијал-слободарске перцепције? Бошњаци, који би напустили коалициону владу ако би „геноцидни Његош“ био прослављан од стране државе? Какве они имају везе са српским „клеронацистима?

Како би то рекао пјесник „пашчад су пуштена, а камење свезано“… Опозиција „организује преврате и фалсификује изборе“… Седми батаљон смета онима који су са његовим надређенима (касније оптуживаним да су по Црној Гори убијали новинаре) после правили коалиционе савјете министара Државне заједнице Србија и Црна Гора. Његоша значи бране они који га протјерују, грде, оптужују, дјело му стерилишу, пасирају и просијавају… Славе га они који би у његовим стиховима могли бити само и искључиво Турци или макар турске слуге и народни отпадници.

После толико година поставља се питање: да ли је могуће да једна стара европска држава, наследица Превалтане и Дукље, данас више римска од града Рима који се у међувремену нешто поиталијанчио, старија од Француске или Њемачке, после три вијека нововјековне државности и седам деценија агесивног конструисања посебног и у потпуности независног идентитета, не може да створи ни више ни боље? Да не може да произведе аутора који у биографији има нешто више од побједа нокаутом; књигу коју објави сама на Цетињу и не треба јој бјелохрватски издавач ни бесједу која се концентрише на умјетност, естетику, етику, владику Рада макар као епонима награде… Испрва су размишљали да из Његошевог дјела избаце именицу Србин и именички придјев српски. Касније су између српства и југословенства стављали знаке једнакости. Сада већ њихово црногорство не постоји без одређења према српству…

О каквом данас ми ставу режима и свих оних који га подржавају према српском народу заиста говоримо? Покушајте да умјесто српски и великосрпски иза оваквих високопарних у суштини аподиктичких и хајкачких тирада ставите термин хрватски, бошњачки или албански… Смјеста би пала влада Душка Марковића. Замијените их са њемачки, италијански или амерички… И… Црна Гора би ускоро пред свијетом постала предмет санкција као некаква шовинистика државица којом не царују кланови, већ кју-кјукс-кланови… Колико би црногорских угледника постало дио црних листа које широм цивилизованог свијета сабирају екстремисте, расисте и шовинисте са којима демократске установе европских држава и слободоумни појединици не желе и неће да имају посла?