АНИЦА ТЕЛЕСКОВИЋ: Колика је цена „новца из хеликоптера“

Кад већ дајемо, даћемо на велико, рекао је прошле године, средином марта, тадашњи амерички председник Доналд Трамп и америчку привреду и грађане први почео да засипа гомилом пара. Два пута су Американци прошле године добили кеш, директно на рачун. Први пут 1.200, а други пут 600 долара. Ових дана нови амерички председник Џозеф Бајден лансирао је нови, још издашнији пакет, па ће Американци добити још по 1.400 долара.

Америка није једина земља на свету која је економске последице коронавируса лечила милијардама. Са чак 13 нула пише се број који показује колико је глобалну привреду коштала пандемија. Невидљиви коронавирус свет је коштао 20.000 милијарди долара. Ту је, осим директних уплата за грађане, урачунат и новац који је добила привреда. И тај износ представља чак четвртину укупног светског бруто домаћег производа (БДП), односно свега што грађани и привреда целог света створе за годину дана.

За нас су то толико велике паре да би Србији, на пример, при овом нивоу БДП-а, требало више од четири века да тај новац заради.

Одакле нама паре

Само десетак дана после Трампа, већ крајем марта 2020. године, и Александар Вучић је најавио да ће се последице коронавируса на привреду лечити милијардама.

„Ми смо нашли још пара“, рекао је председник Вучић 31. марта 2020. године у студију Телевизије Прва.

Пре потпитања, студијом се проломио смех новинарке Јоване Јоксимовић.

„Одакле нама паре, председниче?“, питала је касније.

„Имамо ми паре“, одговорио је председник и први пут употребио термин „новац из хеликоптера“, и најавио да ће сваки пунолетни грађанин Србије, који то буде желео, од државе добити по 100 евра.

Велики део Србије тада је први пут чуо термин „новац из хеликоптера“. Реч је о старом рецепту економисте Милтона Фридмана за оживљавање привреде. Замислите да се новцем као из хеликоптера засипају грађани и привреда, објашњавао је Фридман још 1969. године. Идеја креатора такве економске политике је да се те паре потроше на куповину домаће робе, како би привреда живнула и како би се на крају подстакао економски раст.

Када је лансиран прошлогодишњи пакет, очекивало се да ће он буџет Србије коштати 520 милиона евра. На крају је, ипак, испао нешто скупљи и коштао је 600 милиона евра (72 милијарде динара), јер је интересовање грађана било веће. За бесплатних 100 евра укупно се пријавило 6,1 милиона грађана Србије. То значи да је „новац из хеликоптера“, односно директна уплата на рачун грађана чинила 10 одсто укупне прошлогодишње државне помоћи привреди, која је лане износила више од шест милијарди евра.

Ових дана министар финансија Синиша Мали најављује нове транше „новца из хеликоптера“ за грађане Србије. „Првих 30 евра биће у мају, других 30 евра у новембру, додатних 50 евра за пензионере у септембру, а у јуну ће 60 евра добити сви незапослени“, рекао је Мали за РТС.

Како може да се види из предлога ребаланса буџета, који је управо стигао пред посланике, овогодишњи пакет (укључујући и новац који ће добити пензионери), буџет ће коштати око 450 милиона евра. А цео аранжман, рачунајући и новац који ће добити привреда, биће „тежак“ две милијарде. То значи да ће укупна помоћ коју су од почетка пандемије добили српски грађани и привреда (кроз три пакета) достићи чак осам милијарди евра, што је више од 17 одсто српског БДП-а.

Бесплатан новац је кредит

Ипак, Фискални савет прошле године оштро је критиковао исплату 100 евра сваком пунолетном грађанину Србије. Њихов став се није променио ни ове године. У најновијој оцени ребаланса буџета истичу да ће се за ову меру потрошити 0,9 одсто БДП-а (око 450 милиона евра), а њен могући ефекат на привредни раст Србије у најбољем случају је свега 0,1 до 0,2 процентна поена.

„Први проблем с овом мером је то што ми немамо тај новац у буџету“, каже Данко Брчеревић, главни економиста Фискалног савета. „Сви порески обвезници ће се прво задужити, са каматом, да би им се та средства исплатила. Дакле, ово није бесплатан новац, ово је кредит који сви узимамо да бисмо те паре потрошили.“

С друге стране, Иван Николић, сарадник Економског института и члан Савета гувернера Народне банке Србије, тврди да је мера апсолутно легитимна у Европи: „Донеле су је земље које су имале простора да је донесу, које су имале такве финансије да могу да је приуште, а да не наруше макроекономски оквир и не продубе минус у буџету. Ми смо једна од тих земаља и могли смо да донесемо ту меру захваљујући фискалној консолидацији коју смо спровели 2015. године. Дакле, не само да не треба критиковати ту меру, него треба да будемо поносни што смо били у могућности да те мере применимо.“

Међутим, Данко Брчеревић из Фискалног савета сматра да чињенице, нажалост, показују да је ова мера „скупа и неефикасна“. „Она је популарна, наоко је лепа, али нажалост кад се погледају докази, то није добра мера економске политике. Ми смо влади препоручили да од те мере одустане, међутим она се опет у ребалансу понавља и имаће сличне минималне ефекте као што је имала и прошле године“, убеђен је Брчеревић.

Иван Николић подсећа да је циљ мере био да се повећа ликвидност на тржишту, а да се, са друге стране, кроз помоћ предузећима, очувају радна места. Подаци показују да смо ми то постигли, тврди Николић.

Динарски примарни новац у систему 2020. године износио је 734 милијарди динара, што је знатно више него претходне године (584 милијарди динара). Према званичној статистици, стопа незапослености 2020. године је смањена и износила је девет одсто. Претходне 2019. године била је 10,4 одсто. Број запослених се са 2,10 повећао на 2,14 милиона.

Није 100 евра за свакога

За дугогодишњу економску новинарку Весну Костић, која је донедавно радила у Светској банци, одговор на питање о ефикасности ове мере није тако једноставан. Ова криза се од свих других разликује по томе што је погодила и понуду и тражњу, и зато државе сада морају парама да интервенишу на обе стране – да помажу и привреди и становништву, сматра Костићева. Она ипак мисли да креатори економске политике нису добро калибрирали ову меру.

„У смислу да они најбогатији не би требало да добију те паре. Америка даје помоћ у готовини појединцима који зарађују до 75.000 годишње или пару који зарађује до 150.000 долара годишње. То су у Америци релативно велике плате. Дакле, постоје нека ограничења“, наводи Костићева и додаје да том мером ни у Србији није требало обухватити виши средњи слој становништва и богате. „Али ја мислим да наша држава ни нема података о томе колика су укупна примања домаћинства тако да, са становишта циљања посебних група становништва то и није било изводљиво“, каже Костићева.

Али, ако сматрате да овај новац стимулише потрошњу да ли онда мислите да је важно да се и ви пријавите за овај новац да га добијете, питали смо нашу саговорницу.

„Не мислим да је важно, да се ја пријавим, јер спадам у вишу средњу класу“, каже Весна Костић. „Моја потрошња је већ довољно велика, тај новац не би утицао на моју потрошњу“.

Јесте користили прошле године тај новац, интересовало нас је.

„Ја сам сада пензионер и мени је то аутоматски легло на рачун“, одговара Костићева. „И мислим да то није било у реду што је и мени тај новац легао на рачун“.

Али, то је кредит који ћете и ви враћати, подсетили смо нашу саговорницу.  „Па шта? То не би утицало на моју потрошњу, јер су моји приходи у оквиру моје потрошње. И ја мислим да није требало да тај новац добијем“, категорична је Костићева.

И остале саговорнике питали смо да ли су прошле године узели 100 евра од државе.

Данко Брчеревић из Фискалног савета каже да му је непријатно да о томе говори, јер тај новац уплаћује у хуманитарне сврхе: „Подигнем и уплатим онако како сам мислио да је држава требало да уради. А на крају ћу ја то и враћати тако да то ми је имало највише смисла“, одговара Брчеревић.

Иван Николић каже да се за тај новац прошле године није пријавио. „Али то заиста нема никакве везе са економијом. Нити су појединачни случајеви по било ком питању релевантни за креаторе економске политике. Важна је економија као целина“, каже Николић.

Расте извоз, али увоз расте брже

А размишља ли просечан Србин о економији као целини? И шта просечан Србин уради кад добије 100 евра? Да ли тим парама купи домаћу робу или робу из увоза? И да ли су о томе мислили они коју су ову меру смислили? Јер, Србија више увози него што извози. Прошле, кризне године, извоз је износио 17, а увоз 22,9 милијарди евра. Дакле, за разлику од Америке, од које смо овај рецепт преписали, а која је извозна привреда, Србија је увозно оријентисана економија.

„Толико смо увозно оријентисани да нам увоз значајно пада, а извоз расте, па по том основу имамо никад повољнији резултат у погледу салда спољнотрговинске размене“, каже Иван Николић.

А шта каже статистика? Прошле, кризне године, извоз је пао за 2,7 одсто. Увоз је пао више, 3,8 одсто. Истина, све до 2020. године, извоз је константно растао. Али, ипак није растао по стопама већим од извоза. На пример, 2019. године извоз је порастао 7,7 одсто, а увоз 8,9 одсто. Сличан тренд био је претходне, 2019. године. Минус у спољној трговини прошле године износио је 12,7 одсто. Што је мање него претходне, 2019. године, када је износио 13,8 одсто, што је ипак знатно више него 2016. године када је био једноцифрен – 9,9 одсто.

У једном од својих извештаја Фискални савет, међутим, пише да је исплата 100 евра много оптеретила буџет – 72 милијарде динара, односно око 600 милиона евра, што је 1,3 одсто БДП-а.

„Оно што смо ми добили у рачуници јесте да се прошле године од 72 милијарде динара, које смо уложили и које смо дали у потрошњу, свега око седам милијарди вратило у буџет кроз повећање пореза“, каже Данко Брчеревић. „Да је то добра политика, масовно би се радило. Али то не ради практично нико у Европи. Колико сам ја упознат, у Словенији су дали неселективно ваучере које су они могли да користе за домаћи туризам, а у Албанији су дали 400 евра само запосленима.“

Весна Костић сматра да је Фискални савет можда „промашио тему“ кад ову меру критикује: „Они су у праву кад кажу да паре не треба давати свима ако је циљ ове мере да се помогне сиромашнима. Ако та потрошња иде у добра која су произведена у овој земљи, онда та потрошња подстиче привредну активност и то је свакако оправдана мера у овој ситуацији.“

Шта се, међутим, дешавало са потрошњом и да ли је држава овом мером остварила оно што је планирала? Ребалансом буџета из априла прошле године било је планирано да приходи од пореза на додату вредност (ПДВ), који заправо представља порез на потрошњу, достигну 565 милијарди динара. На крају године, подаци о извршењу буџета показују да је остварени резултат, ипак, био нижи од планираног. Укупни приходи државе од ПДВ-а износили су 549 милијарди динара, показују подаци Министарства финансија.

„Новац из дрона“

Није, ипак, Фискални савет једини који ову меру критикује. Бечки институт за међународне економске студије ову меру описао је као контроверзну, јер је 100 евра прошле године грађанима уплаћено пред изборе.

Иван Николић, сарадник Економског института, сматра да то не може бити аргумент: „Па ево и ове године имамо ту исту меру, а нећемо имати изборе сада, него догодине. И ево у Америци је сад нови председник Џозеф Бајден донео нову меру која је још издашнија, па како то може да се припише неким изборима“, пита Иван Николић.

Новинарка Весна Костић сагласна је са оценом да Бајденовој администрацији, којој је то једна од првих мера, ова мера ништа политички не значи у овом тренутку. „Бајден то ради зато што су га тако саветовали његови економски саветници“, каже Костићева.

На другој страни, Данко Брчеревић истиче да је Америка која је потпуно неупоредива са Србијом. „Америка је највећа светска економија, која штампа свој новац и задужује се у својој валути. А чак и она то не ради на начин на који то ради Србија. Прво, Америка не даје новац свима, тамо најбогатији овај новац не добијају. Друго, Америка даје више онима који имају више издржаваних лица, тако да ту постоји велика прогресивност. То код нас није случај, ми дајемо и богатима и сиромашнима“, истиче Брчеревић.

Наравно, ми не можемо да се меримо са Америком по величини и структури привреде, али са становишта мера економске политике које се примењују у неким околностима можемо да се меримо, тврди Весна Костић. На питање да ли баш исте ефекте мера може да има и у Амерци и и код нас, јер смо ми, за разлику од Америке увозно оријентисана економија, Костићева каже: „Изненадили бисте се кад бисте знали да Американци доста увозе, тако да неће то само њихову привреду да подстакне, већ ће подстаћи и неке друге.“ И додаје да Америка издваја 14 одсто БДП-а за ове мере.

Уз то, Костићева напомиње да јесте чињеница да се Америка у свету налази у изузетној позицији, јер је долар резервна валута: „Сваки долар који се налази у вашем или у било чијем џепу је бесплатан кредит америчкој држави. То је зајам на који ни не плаћају камату, а све светске трансакције иду у доларима. А Американци имају могућност да штампају новац. У том смислу су они супериорни и у повољнијој позицији кад је о макроекономској политици реч.“

Ипак, и у Америци има оних који оштро критикују ове мере. Па тако бивши министар финансија Лари Самерс упозорава да инфлација у Америци расте и да због сипања велике количине пара америчка економија може да се прегреје. „Новац из хеликоптера“ којим се преплављује привреда може да изазове инфлацију какву нисмо видели за живота, упозорава Самерс.

„Да, али са друге стране имате и Пола Кругмана који је исто тако нобеловац и који каже да се америчка привреда неће прегрејати“, сматра Весна Костић. „И друго, њихова централна банка има могућност да калибрира ту каматну стопу, тако што ће, ако дође до неког прегрејавања, они само подићи камату и мало успорити те трендове.“

Данко Брчеревић напомиње и да Америка нема европски здравствени систем: „У ситуацијама повећаног трошка за здравствену заштиту Србија буџетске трансфере Републичком фонду за здравствену заштиту повећава, а Америка мора да даје новац људима. И наравно, она је највећа светска економија. Када она даје новац, њој се тај новац не одлива, већ остаје у земљи“, додаје Брчеревић.

Ипак, за разлику од претходних криза, ни Америци ни целом свету новац не прелива. Упркос великим количинама пара којима је затрпана глобална привреда, светска економија је прошле године била у паду од 3,5 одсто. Али се ова криза разликује и по томе што је први пут саветовано радницима да не раде и да остану код куће. Паре из хеликоптера се у кризама дају да би радници и привреда радили, а сада су паре попут дрона директно стизале на рачуне предузећа и радника који, због пандемије, нису могли да раде. Због тога многи у свету овај новац сада зову „новац из дрона“ (drone money).

А кад се дрон спушта на земљу, лишће не полети увис истом силином као кад слети хеликопер. Исто је и са привредним растом. Дистанца која је убијала вирус убијала је и економију, а „новац из дрона“ само је спречавао дубљи привредни пад. Да би привреда добила ову битку, вирус мора да изгуби. Тек тада „новац из дрона“ економију може да повуче увис. Силином хеликоптера.