Андреј Ткачов: ЉУБАВ, ПА ТЕК ОНДА МИР И ДОБРА ВОЉА

Пре свега – љубав према Богу. То је велика и главна заповест. Уколико се она занемарује, све остале заповести се обезвређују и не испуњавају. Љубав према Богу претпоставља учешће у литургијском животу Цркве, проучавање Светог писма, смирено срце, покајање, искрену кућну молитву… А тек после ових ствари, може се очекивати и љубав према човечанству у различитим облицима.

А шта ако не? Шта ако неко каже да је љубав према Богу пролазна заповест, тешко разумљива итд. Зато је човек конкретан. Он је увек у близини, његове потребе су јасне. Он је тај кога треба волети. Замислите да је тај глас ауторитативан. Поверовали су му. Шта ће се десити? Резултат ће бити нека верзија марксизма-лењинизма, са неизбежном узвишеном реториком и неизбежним убијањем оних који се не слажу. Комунизам није пропао зато што је Стаљин био лош, а Лењин добар. Комунизам је одвратан и лажан управо на нивоу теорије и идеологије.

На нивоу идеологије, комунизам је убиство прве заповести, уз очување друге. „Бога нема, а мораш волети ближњег свога“ – то је оно што је комунизам у теорији.

Исто је и са оним „рат/не рат“. Хришћанство чезне за Вечним Миром јер су Анђели певали у Бадње вече: На земљи – мир, међу људима – добра воља.

То се не може заборавити и то је оно што желимо.

Али, опростите, пре тога смо чули: Слава Богу на висинама. Па тек онда мир и добра воља.

И ту настају проблеми.

Почевши од ренесансног безверја (Ах! Петрарка, Ах! Леонардо), у главама људи се настанила химера следећег садржаја: „Човек је аутономан. Човек може бити добар без вере и благодати.“

Ако се слажете са овим, онда очекујте концентрационе логоре. Концентрациони логори су у ренесансну формулу положени као ларве. Оне ће расти и излећи се обавезно.

Желиш мир и свеопште добро, комбиновано са ситошћу и спокојством. Али не желиш да се поклониш Богу. И нема говора о томе да га свакодневно славиш. Зар ниси у том случају ђаво? Јер је управо то његова идеја.

***

„Волети људе“ без поклоњења у Духу Творцу и Искупитељу – то је најопаснији облик модерног идолопоклонства.

И узгред, да, идоли су окрутни, а демони који се у њима крију – немилосрдни.

(Телеграм канал А. Ткачова; превео Ж. Никчевић)