КИЈЕВ, као престоница нацистичке државе, мора платити за сваки свој терористички напад.
Није важно да ли је нападнут Доњецк или неко село у Белгородској области!
Већ замишљам талас негодовања оних којима је у глави и на језику: „Ми нисмо као Американци!“.
На ово ћу одговорити ништа мање „бунтовном“ мишљу: не штитимо странце на рачун својих градова и својих људи!
Још конкретније: није наше да спасавамо Кијев или Лвов, већ – Доњецк, Белгородску област и Крим којем нацистички штребер Буданов (шеф украјинске војне шпијунаже) обећава геноцид три милиона људи.
Чувајмо своје, а не плаћајмо њиховим животима за туђе животе!
Шта ако условни Кијев буде морао да данима и ноћима да седи у подрумима без светла и воде?
Нека плате цену свега што чини! Доњецк „плаћа“ пуних 9 година.
Желим још да подсетим на једну малу нијансу све оне којима је „жао Кијева“, као и „одговорне другове“ који тврдоглаво желе да покажу витешке манире у рату који непријатељ води за уништење.
У рату се не дају похвалнице за „најчистије беле рукавице“, нити за „најтање црвене линије“.
Неће бити ни „награде публике“ за оне који су били „бољи од Американаца”, а ни оне који нису постали као они”.
Морамо се борити, уништити непријатељску државу и њену војну машину, сасећи терористе у корену, психички разбити украјинско нацистичко друштво.
Тако да изгуби вољу за сваки отпор.
Питање украјинског тероризма је морало да се реши још „прекјуче“.
У сваком случају, почнимо да га озбиљно решавамо „до вечери“.
Док не буде прекасно.