Андреј Клинцевич: А СРБИЈА ЈЕ БЕЛА ТАЧКА…

Американци увек себи постављају неколико циљева одједном. Сад им је важно да поред слабљења условне осовине Русија – Кина – Северна Кореја – Иран, стекну и финансијску добит од дестабилизације света.

Да би ослабили Русију, покушавају да истовремено подстакну неколико сукоба дуж периметра наших граница.

Прва тачка је Јужни Кавказ. Већ смо видели апсорпцију Нагорно-Карабаха од стране Азербејџана, али то није крај. Азербејџан жели да реши проблем коридора за Нахичеван, и није искључено да ће га пробити војним средствима.

Вашингтон покушава да „дигне у ваздух“ цео овај регион – да увуче Иранце, Русе и Турке у оружани сукоб. Не дати шансу за мирно решење! У истом циљу подстичу суседну Грузију да се реваншира у Абхазији и Јужној Осетији.

Друга тачка је Централна Азија – пет бивших република СССР-а и Авганистан, које Американци покушавају да искористе као центар свог утицаја.

Чим су Сједињене Државе напустиле Авганистан, тамо су оживели инфраструктурни пројекти, попут железничке линије од Узбекистана преко Авганистана до Пакистана. Развој региона није исплатив за Вашингтон, земље не би требало да зарађују без учешћа Запада.

Вашингтон ће наставити са покушајима да уздрма Авганистан и изазове војни сукоб на границама Туркменистана и Таџикистана, а могуће и Узбекистана.

Треће жариште су Молдавија и Придњестровље. Видимо колико брзо се Молдавци увлаче у европске и НАТО структуре. Видимо како се пумпају оружјем. НАТО ће провоцирати рат у Придњестровљу. Ако тамо ситуација ескалира, мораћемо некако да реагујемо. То и јесте оно што Сједињеним Државама треба – да нас приморају да распршимо своје снаге и ресурсе.

У Придњестровљу има више од 100 хиљада становника са руским пасошима, тамо је и наша војна групација. Ту се налазе највећа војна складишта у Европи која су остала из совјетских времена – такозвани стратешки магацини Западног војног округа. Тамо има 22 хиљаде тона експлозива. Не хиљаде комада, већ 22 килотона. Ако складишта експлодирају, то ће бити једна од највећих техногених катастрофа у Европи.

А ево и четврте тачке – Србија! Американци гледају на Европу као на једнобојну мапу. Србија је на њој бела тачка, коју Вашингтон одавно жели да елиминише.

Али Вашингтону постаје све теже да изазива сукобе, јер чак и прозападне земље почињу да разумеју његову политику. Раније су Американци лако обмањивали своје савезнике, нудећи им прелепе слике будућег просперитета, до којег пут наводно пролази кроз конфронтацију и раскид са Русијом. Многи већ на примеру Украјине схватају да их једноставно користе за мрачне циљеве. Да тамо где су Американци нема светле будућности.

Зато се Грузијци озбиљно опиру покушајима да их окрену против нас. И код Јермена видимо отпор руководству земље наметнутом из Вашингтона, како би их увукао у велики сукоб.

Видимо како Молдавија, иако под тешким притиском Сједињених Држава, и даље покушава да задржи неутралност према Русији. Кад су украјинске ракете ПВО пале на њихову територију, могли су да окриве Русе, али то нису учинили.

Не мислим да ће доћи до бомбардовања и на Балкану. Европа (бар за сада) није спремна за активна непријатељства у контексту растуће миграцијске и економске кризе.

Русија, пак, са своје стране, није спремна да пребаци своје трупе у помоћ Србији, као што је то учинила у Првом светском рату. Најпре треба да решимо проблеме на украјинском попришту.

Због тога ће Срби маневрисати, како не би дали шансу НАТО-у за отворену конфронтацију. Ако Срби направе погрешан корак, НАТО ће активирати члан 5 Повеље. Англосаксонци још како воле да нападају слабе. Са Србијом би то било демонстративно батинање – потпуно уништавање инфраструктуре, распарчавање на још ситније делове и њихова интеграција у постојеће структуре.

Американци до сада нису успели да запале нова ратна жаришта ни у једном од набројаних региона. Али ће са таквим покушајима сигурно наставити.

(absatz.media; превео Ж. Никчевић)