Андреј Фурсов: „Зелена агенда” – нова религија за управљање светом

(Дзен канал А. Фурсова, 5. 6. 2023)

Нисмо размотрили још неколико међународних састанака. Један од њих је Климатски форум СОР27 који је одржан у новембру 2022. године на Синају, у Египту, то јест на месту религиозних откровења свих аврамских религија. Један од организатора био је и Међуконфесионални центар одрживог развоја.

Напоменуо бих, да уз сву привлачност термина „одрживи развој” (наравно, добро је када је нешто одрживо), у реалности он подразумева – и то у прилично оптимистичкој варијанти – смањење броја становништва на планети до 2 милијарде људи, то јест, фактички – „баршунасти” геноцид, смањење потрошње и животног стандарда највећег броја људи на планети под маском спасавања природе од човека.

Специјални представник САД за климу Џон Кери, на следећи начин објашњава зашто је потребно одрећи се пољопривреде да би се решио проблем емисије гасова са ефектом стаклене баште: „Многи људи не знају да је удео пољопривреде у укупној емисији гасова у свету 33%. Нулти ниво се не може достићи. Дакле, овај задатак нећемо успети да решимо ако и пољопривреда не постане део решења. Прехрамбени системи сами по себи доприносе значајној количини емисије, једноставно због тога што ми радимо то што радимо”.

Зелени сојлент, амерички филм из 1973, дистрибуиран у бившој Југославији под називима Зелена соја и Зелено сунце (1973).

„Налазимо се у епицентру масовног изумирања, климатска криза се распламсава а потребно је на неки начин прехранити становништво које се повећава”, – каже ентомолог Сара Бејнон, која се бави развојем хране засноване на инсектима, на експерименталној фарми у Велсу, – „ми се морамо променити и ми морамо много тога променити. Узгој инсеката захтева мање земље, енергије и воде од традиционалне пољопривреде и оставља значајно мањи угљенични отисак. Према подацима добијених истраживањем научника са Универзитета Вагенинген у Холандији, цврчци производе 80% мање метана од крава и 8-12 пута мање амонијака од свиња”.

На Међуконфесионалном форуму одржана је церемонија покајања због климе, јер је, наводно, човечанство криво за климатске промене. Одржана је презентација eко-библије коју је написала група католика, протестаната и јудаиста под руководством Rabi Neril. Такође, представљени су и еколошки коментари на књигу Постања и Изласка. Главна теза – „одрживи развоj је Божја воља”. То јест, световна заснованост одрживог развоја ултра-глобалистима већ недостаје. Објављене су Десет климатских заповести. И главно, формулисана је идеја јединствене светске аврамске религије, чији циљ и суштина – очување природе. То јест, у име Бога, наравно, али, суштински, не због Њега, већ ради природе.

„Дубински еколози у духу стим-панка и сајбер-феминизма, ктулуцена Доне Херавеј – једна су од варијанти пост-људи. Неспособни да буду људи, покушавају да постану мишеви или чавке, али тиме вређају глодаре и птице. Капиталоцен је стање битија у коме човек постаје неки облик живота унутар капиталистичког система. Такав човек је сличан маховини која живи на камену у влажним шумама и не размишља да каже камену „да” или „не”. Он је само маховина. Људи који не изговарају реч „капитализам” само су маховина у капиталистичком систему. Они у њему расту, у њему функционишу, у њему плоде и шире као печурке. Они прате овај status quo, они су стопљени са њим. Могу мењати пол, ако су напредни, могу се држати свога пола ако нису особито напредни капиталисти и бити тако представници застарелог капиталистичког модела. Но, свеједно, и једни и други су – маховина! Они су део капиталоцена. (Александар Дугин)

Идеологија екологизма не исходи толико из чињенице да је превише људи на планети и да они врше притисак на ресурсе. Друга теза је много занимљивија – све биолошке врсте, укључујући и човека подједнаке су вредности и равноправне. То јест, некакав паучић из Амазоније има иста права као и човек. Уз то, паучичић не наноси штету природи а човек све загађује.

Ултра-глобалисти не би остали верни себи када под окриљем вере не би провукли конкретна питања прерасподеле и успостављања контроле над светским ресурсима. Посебно ме је изненадио наступ неког Мајкла Шерона (може се пронаћи на интернету). Он је бивши виши саветник Банке Енглеске, ко-председник Г-20, а данас председник једне од Цукербергових структура.

Шерон је отворено изјавио да ће врло брзо, током декарбонизације индустрије, угљеник постати нешто попут валуте, заједно са конвенционалном валутом. И истакао да јужна хемисфера, и уопште, глобални Југ имају већу вредност него Север. „Југ је вреднији и скупљи од свега што се налази у енглеским банкама. Шуме Индонезије су десно плућно крило планете, шуме Амазоније – лево. Вода, дрвеће, био-диверзитет – све то…” нагласио је Шерон (и требало би да ово запамтимо!) – „…кошта. Треба размислити о формирању цене за све то.” Питање је, по његовом мишљењу, само „како све ово реализовати у пракси”. „Пре свега, – рекао је, – посредством технологије блокчејна“.

На тај начин, управо под маском „зелене” агенде и једног међуконфесионалног бога, који служи природи, провлачи се идеја глобалне приватизације природе од стране корпорација, а тачније, планете Земље са свим њеним ресурсима, укључујући и кисеоник који производе шуме. Како овде не поменути роман Александра Бељајева „Продавац ваздуха”? Мислим да би до овога заиста могло доћи.

„Еколошка агенда је последњих деценије постала један од главних праваца рада глобалиста. Са практичне тачке гледишта, то се може уочити у концепцији „великог ресета”, оснивача Светског економског форума Клауса Шваба, коју намећу њему блиски кругови. Њен смисао се најбоље може запазити у предлогу да се у име екологије управљање светом преда у руке државама, корпорацијама и наднационалним институцијама стопљеним у једну структуру, на челу са вештачким интелектом.

На теоријском нивоу овоме одговара култ природе као чисте материјалности, који прожима ставове низа трансхуманистичких праваца, разматрања апологете сајбер-феминизма Доне Херавеј о ктулуцену (Ктулу је хибрид човека, хоботнице и змаја, има способност телепатије и може човека да доведе до лудила подстичући агресију у њему, лик је створио Хауард Лавкрафт у роману „Зов Ктулу”, прим. прев.) као крају антропоцена. У овом случају еколошки наратив се преплиће са техноцентиричним, као и са порицањем људскости. Ако погледамо историју многих еколошких иницијатива открићемо у њима глобализам, малтузијанство, еугенику који опслужују интересе мондијалистичких кругова.” (Александр Бовдунов)

С руског посрбио: Александар Мирковић

Опрема: Стање ствари

(Сродство по избору, 15. 6. 2023)