Анатолиј Шариј: ШТА МИСЛИТЕ: КО ЋЕ ТУ ПОБЕДИТИ?

Данас на украјинским каналима можете прочитати одушевљене коментаре у стилу „он има муда“, и то не само од плаћеника из кабинета председника, већ чак и од екстатичних становница Лавова које уживају социјалну помоћ негде у Норвешкој.

А ја ћу, ево, приметити да би сад највише одушевљених коментара требало да дође од Оружаних снага Украјине.

Да, он има муда, и размишља једним од њих.

Сво оружје сад се може добити од банде општепознатих волонтера, који под окриљем кабинета краду 90% сабраних средстава.

Не мислим да ће људи у рововима бити срећни што неће бити мира и оружја.

За неколико недеља, срушиће се још неколико „тврђава“.

Ни раније није било адута, али сад су у рукама саме двојке и тројке.

У целој овој ситуацији можемо да посматрамо кукурикање европских лидера који говоре да подржавају Украјину – „ми смо уз Зеленског“, постављају заставе, њушку Зеленског и тако даље.

Али занимљиво је да чак ни мировне снаге ЕУ не могу да учествују у операцијама у Украјини без помоћи САД.

И то нису моје речи, то су речи саме ЕУ.

Без помоћи САД они не могу да ураде баш ништа, али притом подржавају Кијев.

Хајде да погледамо са ким се САД уједињују уз незадовољно кукурикање те исте Европе.

Видимо очигледне покушаје да се склопи мир са Кином, Русијом, Саудијском Арабијом и Турском.

Кога ће подржати Африка?

Европу, која их је тлачила стотинама година, чега се Африканци одлично сећају?

Или ипак горе поменути савез?

Кога ће подржати глобални југ?

Европу – или Русију са Кином, уз које, понављам, стоје САД.

Ти савези су неупоредиви, ни по снази, ни по утицају, ни по новцу, ни по чему.

Не разумем одакле Европи такво самопоуздање да они сад представљају неку врсту силе. Сва снага најважније земље Европе, Немачке, испарила је заједно са јефтиним руским гасом.

Не разумем зашто су европски лидери одједном почели да мисле да се њихове изјаве не примећују у Државама.

Зеленски је јуче уснама изговорио псовку док је разговарао са Венсом.

Помислио сам да би било лепо да Американци знају за ово.

Јутрос сам читао шта о томе мисле амерички лидери јавног мњења.

Шта мислите, како они пажљиво прате реакцију оних европских лидера који стају у ред да љубе Трампу руку, али чим се он окрене, почињу да подржавају онога који је био дрзак према њему у Овалном кабинету?

Верујем да сад јасно видимо формирање два блока, као што је био случај раније (Источни блок, Западни блок НАТО).

Дакле, сад видимо антиевропски блок и антиамерички блок.

Кад погледам савезнике у овим блоковима, одлично разумем ко ће победити.

А за Украјину, Сједињене државе имају одличан метод – ако не желите примирје, па добро – ратујте.

Ту формулу радосно прихватају социјално издржаване тетке из Норвешке и Ирске и њихови мужеви који са украјинским заставама излазе на демонстрације по Европи.

Ту формулу подржавају лопови волонтери и домаћи лажови из медија који имају поштеду од армије.

Не подржавају је они који сад треба да ратују без подршке САД.

Не желите мир? Сјајно. Ратујте. Европа ће вам помоћи. Па обећала је…

(Телеграм канал А. Шарија; превео Ж. Никчевић)