Анатолиј Шари: ЗА ЊИХ ЈЕ МИР ГОРИ ОД РАТА

Пише: Анатолиј Шариј, најпопуларнији украјински блогер и прогнани опозициони политичар

Од раног јутра пратим европске вести. Свуда – о Украјини.

Имам утисак да је њихов најважнији проблем – Зеленски и Кијев.

О томе брбљају ТВ водитељи и новинари са врло озбиљним лицима, као да је бомба пала на њихов национални парламент, или као да се десила нека врста поплаве, као да се догодило нешто невероватно, застрашујуће.

Не проблеми њихових држава, него то – то је њихов главни проблем!

Зашто се то дешава?

Могло би се помислити да су сви одједном полудели.

Исто се могло помислити и јуче, гледајући озбиљно лице Макрона, који је причао као да ће већ сутра уследити јуриш на Ајфелов торањ. А све се ипак може спречити издвајањем трилиона евра.

Али не, у ствари, они уопште нису луди.

У ствари, сад се ломи русофобски тренд.

Американци, они који су највише говорили о руској претњи, па, поред, наравно, балтичких тигрова, одједном кажу да никакве нарочите претње нема.

Да Путин неће ићи нигде даље. Да се питање Украјине може затворити.

То је лоше за Украјину, али до тога је довело руководство Украјине одбијајући да преговара 2022. године, а претходно више пута давало изјаве које немају везе с мозгом.

Међутим, није то поента. Суштина је да се сад ломи тренд. А без тог тренда, без те деценијама продаване русофобије, ове „елите“ могу једноставно да буду срушене. Кога онда да кривимо за резултате избора у европским државама, коме да климамо главом кад пошиљке горе или авиони падају?

За њих је промена тренда – чињеница да се више не треба плашити да ће Русија напасти Париз, јурнути на Лондон или заузети Брисел, за њих је то равно смрти.

Они су годинама људима продавали страх, а сад тај страх може нестати. Дакле, треба га подржати.

Никакав мир, ни у ком случају. Мир је за њих заиста гори од рата.

И кад Британци данас пишу да је мир гори од рата, они знају шта пишу.

Они морају да наставе да следе ту агенду. Јер без те агенде – они су ништа.

Без те агенде биће потребно сагледати шта се дешава у њиховим земљама и у Европској унији.

Они су тихо пљачкали буџете. Тихо су крали током рата и краду и даље.

Они мисле да ће од рата и од русофобије красти још много деценија, док се становници земаља, опијени свакодневном медијском пропагандом, не пробуде.

Према томе,овде ништа није везано за менталне поремећаје. Овде је све веома добро осмишљено. Чим се појавила могућност мира, могућност преговора по било ком основу, под било каквим условима, они су ужаснути.

Да, услови су лоши, али неће бити бољи, могу само да се погоршају. Зеленски је довео до таквих услова и сад морамо да рачунамо са територијалним губицима и оним што се дешава на фронту.

А чим се појавила могућност мира, постали су уплашенији него што су били током читавог рата. Хитно сазивају самите, вриште о издвајању трилиона долара.

Њихов страх и чињеница да су се толико ускомешали управо сад кад им се указала прва прилика за преговоре говори да се више плаше мира него рата.

И да се у рату осећају сасвим комфорно.

^***

Ево, потврђује се моја претпоставка да се Европа више плаши мира него рата. Норвешка, Белгија и други почињу да причају како ће послати више новца у Украјину.

Више новца, више новца, више новца.

Више новца – за шта?

Више новца – где?

Више новца за плате војним лицима, за подмићивање чиновника, за нове аутомобиле, за одмаралишта на Карпатима?

Шта ће све то значити, ако је први проблем Украјине недостатак војника?

Хоће ли за те паре клонирати људе и пришивати руке онима којима су руке откинуте?

Хоће ли створити војску некаквих андроида?

На који начин новац може помоћи украјинској војсци да победи у овом рату?

Не, нема говора о победи у овом рату.

Питање је само колико дуго ова убиства могу да трају.

Убиства украјинских војника и убиства Украјинаца које хватају на улици да би их за две недеље претворили у украјинске војнике и убили.

Све до једнога.

(Телеграм канал А. Шарија; превео Ж. Никчевић)