Честитка Џозефа Бајдена председнику Вучићу поводом Дана државности Србије уписала се у анале политичке и дипломатске непристојности, неукуса и осионог безобразлука.
Председник Америке је велики празник Републике Србије, непримерено и са свешћу колонијалног владара, искористио да од званичног Београда тражи промену суштинске државне политике.
Замислите ситуацију да вам неко честита крсну славу, да вам пошаље 200 грама кафе, ратлук и флашу вина, а све то уз пригодну жељу да се посвађате са важним пријатељем и уз захтев да поузданом партнеру забијете нож у леђа.
Такав примитиван фаул начинио је председник Америке који је честитајућу Вучићу Сретење поручио да Америка и Србија „заједно морају да наставе да подржавају народ Украјине и да позову Русију на одговорност за њен неправедан и ничим изазван рат против Украјине“.
У тој краткој „благоглагољивој“ честитки која је стигла на Андрићев венац из Беле куће готово сваки пасус је прожет и натопљен лицимерним порукама које поништавају елементарне националне интересе Срба.
Није се на пример, Бајден сетио чак ни историјских момената из Првог и Другог светског рата у коме су Америка и Србија били савезници већ је навео, мош мислити, заједнички рад на „диверсификацији извора енергије“ .
Чак и на тај начин, Бајден не скрива готово патолошку опседнутост Русијом и хоће да каже да Србија не би требало да се ослони на руски гас него вероватно на амерички течни који нико никад у Србији није видео или на шкриљце о које се нико никад овде није огрејао.
Није се Бајден сетио ни операције Халијард током које су Срби 1944. године спасили око 500 савезничких и америчких пилота у селу Прањани, али није пропустио да подсети Београд на обавезу прихватања такозваног европског предлога за Косово који у суштини представља одрицање Срба од своје духовне колевке и националног огњишта.
Практично, председник Америке пожелео је Србима на Сретење да се одрекну себе, своје државне политике, својих суштинских интереса, партнера у спољнополитичкој арени, својих историјских корена, своје националне идеје, достојанства, образа, имена и презимена.
И није случајно Џозеф Бајден одабрао баш Сретење, дан васкрса српске државности, да би срозао Србију у предржавно стање.
Не може бити ненамерно да је први човек Америке одабрао дан кад су Срби подигли устанак против Турака да би покушао да баци Србију на колена и да је врати у дан пре јуначког поклича у Орашцу.
Није симболички безначајно да Бајден шаље честитку одвратног цинизма која у себи носи гажење српског Устава и државне части, баш на годишњицу усвајања великог Сретењског устава који је одржавао снагу државе у време кад је већина Европе о таквом државно-правном темељу могла само да сања.
Бајден је Србији честитао државни празник са жељом да држава нестане.
Хвала Сједињеним Америчким Државама што су одабрале потпуно погрешан датум да, све честитајући и „грлећи“, покушају да сломе Србију.
Карађорђе и Милош су на ту честитку Џозефа Бајдена већ одавно одговорили.
Још на Сретење.