Америка гурнула монструма да убије цео један народ – то више и не крије

Љубинка Милинчи

Нема, вероватно тога ко се не сећа оних филмова страве и ужаса у којима је чудовиште, одгајано у некаквој експерименталној лабораторији, побегло и почело да дивља по свету. Уништава бране, изазива поплаве, земљотресе, руши зграде, убија људе… Паника, општа бежанија, борба прса у прса са чудовиштем… држе пажњу гледалаца до последњег тренутка.

Данас један такав Франкенштајн није морао да бежи, њега је полудели власник, опхрван мржњом према једном народу, добровољно пустио, претходно му омогућивши да делује на територији буквално целог света.

Франкенштајн звани Мета (донедавно Фејсбук) гурнут је да убија људе. Читав један народ. Европски народ чија је култура и историја дубоко укорењена у европску и светску баштину. Франкенштајн је кренуо да га ишчупа силом, овог пута не огњем и мачем, већ подмуклим оружјем које је стварао деценијама под маском добротвора који бесплатно повезује људе у свету.

Данас, када је Мета објавила да ће омогућити да се преко Фејсбука и Инстаграма позива на убијање Руса и њиховог председника, не можемо да се не сетимо речи упозорења које је својевремено изговорио Владимир Путин – не заборавите, интернет је створила ЦИА.

Али, никоме то тада није сметало, уживали смо у могућности комуникације са најближима и непознатима, могућности да се брзо, све брже и брже, моментално, „стигне“ с краја на крај света, да се попије кафа или руча с чланом породице у далекој Америци или Аустралији.

Онај мали број људи који је у томе видео могућност контроле целе планете, био је проглашен теоретичарима завере. Данас знамо да ни они нису били у праву – Мета није желела да контролише, она је правила оружје, „атомску“ бомбу да уништи свакога кога пожели. И да то не крије, већ отворено позове пред очима целог света – идите, убијајте, ми смо на вашој страни!

Омогућавање људима да позивају на убиство било кога је злочин једнак давању оружја у руке, али и локације онога кога треба убити.

А треба убити онога кога је намерачио власник тог огромног, чудовишног система који је премрежио планету. Управо захваљујући њему, а он није један човек, него један систем, једна држава у паду са трона на коме је донедавно седела, Руси су проглашени за Јевреје двадесет првог века. Њима је забрањено да се школују у другим државама, да раде, да свирају, диригују, певају, а сада и да – живе.

Свесни да Русију не могу победити оружјем, бар не тако да не дигну у ваздух целу планету, монструми су смислили софистициранији начин да то ураде…

Изненађујуће? Не, наравно, све је то већ виђено. И прогони, и убиства, и спаљивање књига… само се то тада звало фашизам. Данас се зове – демократија.

Онај ко покушава да потчини себи цео свет, ко наређује својим вазалима да униште Русију чудовишним санкцијама, сматра се демократом и изјављује да жели добро народу коме покушава да отме хлеб и чију децу проглашава легитимним метама за убиство.

Да, већ виђено. Само нови ниво опасне политике која је вођена од краја Другог светског рата.

Десетине покренутих ратова, милиони избеглица, уништене државе, убијани председници, логори на туђим територијама у којима се људи буквално растржу и даве… то су све догађаји који само радују некакву Хилари која се смејала кад је убијен Садам Хусеин.

Да ли су данас и биолабораторије уз руску и уз кинеску границу смешне?

Знам, многи ће рећи – а Украјина!? Страшно је оно што се дешава у Украјини.

Али, и Украјина је жртва истог система, оног ко је смислио Мету, али није смео директно да удари на Русију. Годинама је убеђивао украјински народ да му је пријатељ, да ће му отворити врата новог, бољег, лепшег и богатијег света…

А заправо је спроводио лудачку политику сатеривања Русије у ћошак, хушкајући брата на брата. Приморао је Русију да се брани, а онда сурово жртвовао украјински народ и гурнуо га у ватру.

Несрећни Зеленски није на време схватио да ће му у замену за животе Украјинаца нудити – забрану Чајковског у Европи!

Али ни све казне које смисли Мета (Фејсбук и Инстаграм), а оне су метастаза огромног канцера који је захватио добар део света, неће вратити ни једног убијеног сина мајци – ни руској ни украјинској.

Тешко је данас рећи да ли су све друштвене мреже смишљене да би биле овако употребљене, или је њихова популарност накнадно усмерена на уништавање једног народа. Али то данас и није важно. Важно је да видимо, да чујемо, хоће ли свет заиста остати индиферентан на овај монструозни чин, или ће сложно узвикнути: Зауставите… не, не Ројтерс. Зауставите Фејсбук, зауставите Мету, зауставите Америку!

Европо, мидлиш ли да ће те монструм поштедети?