АЛЕКСАНДАР ПАВИЋ: Амерички конгрес и Зеленски – ко је кога избаксузирао?

”Историјско” обраћање украјинског председника Зеленског америчком Конгресу 22. децембра 2022. године, требало је да означи кулминацију (још једног) тријумфа вашингтонске ”мочваре”

Поново поредећи Путина са Хитлером, уз одушевљене аплаузе ”најбољег Конгреса који може да се купи за новац”, како је некад давно рекао чувени амерички комичар и коментатор Вил Роџерс, Зеленски је јавно хомогенизовао највећи део америчког политичког естаблишмента за даљу борбу против Русије, макар ”до последњег Украјинца”.

Недељу дана после тога, док се одмарао на Карибима, Џоу Бајдену је авионом допремљен Закон о потрошњи вредан 1,7 билиона долара, укључујући и нових 45 милијарди за ”ванредну помоћ” Украјини и НАТО савезницима у њиховој племенитој борби за дефинитивно уништење сваке перспективе европског континента.

Ко то квари идилу у мочвари?

Међутим, већ почетком ове године, ”мочварна идила” је почела да се квари. Двадесетак ”тврдокорних републиканаца” одбијало је да гласа за републиканског кандидата председника Представничког дома, Кевина Мекартија, што је довело до привременог, али ипак делотворног застоја у конституисању његовог новог састава, с обзиром да, док се не изабере нови председник, 435 новоизабраних конгресмена не могу чак ни да положе заклетву.

Називани свакаквим погрдним именима од стране оних који не би никако да кваре постојећу вашингтонску идилу, ова републиканска мањина је на најозбиљнији начин откад је Доналд Трамп поражен на председничким изборима у новембру 2020. вратила на дневни ред тему ”исушивања мочваре”, на којој је Трамп у највећој мери и обезбедио победу 2016. године.

Једноставно, група републиканских конгресмена која се састоји углавном од познатих про-трамповаца одлучила је да искористи тренутак и затражи промене које би бар мало вратиле замах изгубљен одласком Трампа. Тражили су, и на крају добили, веће учешће републиканских конзервативаца у кључном конгресном комитету који одлучује који ће се предлози закона уопште наћи на дневном реду и у ком облику.

Тражили су могућност да само један републиканац може да покрене питање поверења председнику Представничког дома, за разлику од досадашње натполовичне већине коју је увела Ненси Пелоси.

И, што би темељно уздрмало садашњу америчку политичку сцену, изнели су још два кључна захтева: објављивање свих докумената везаних за упад у Конгрес 6. јануара 2021. после протеста против изборне крађе која је коштала Трампа Беле куће и оснивање новог тзв. Черчовог комитета који би требало, по речима Такера Карлсона, да истражи начине на које ФБИ и остале обавештајне агенције контролишу америчку домаћу политику, с обзиром да је, према Карлсону, само ФБИ обезбедио већу моћ да утиче на америчке изборе од било које групе гласача. На крају су добили обећање да ће бити основан један такав комитет, али ће наравно бити ствар додатне трговине која ће његова стварна овлашћења бити.

Иначе, изворни Черчов комитет је 1975. године изазвао буру у америчкој јавности када је покренуо конгресну истрагу о злоупотребама ЦИА, Националне агенције за безбедност, ФБИ и федералне пореске службе и први пут на видело истерао бар неке елементе америчке дубоке државе, укључујући и чињеницу да многи мејнстрим новинари заправо раде за ЦИА.

Ствар дубинског незадовољства

Е, сад, треба имати у виду да републикански бунтовници вероватно не би могли да сањају о оваквој прилици да бар мало ”исуше мочвару” да је републиканска победа за Представнички дом била убедљивија. Овако, са само 222 од укупних 435 места, републиканци имају само четири конгресмена више од минималне неопходне већине у Представничком дому.

Многи сматрају да су, с обзиром на стање у земљи, републиканци прошли много слабије него што је требало, и за то би бар део одговорности морао да падне на тадашњег лидера републиканске мањине у Представничком дому, односно самог Кевина Мекартија.

Но, с друге стране, с обзиром на демократску доминацију над масовним медијима, као и на силне промене у начину гласања које су демократе успеле да наметну током прве године пандемије ковида 19, укључујући вероватно најважнију о максималном олакшавању масовног гласања поштом – постоји и школа мишљења да је садашњи амерички изборни систем у старту наштелован против републиканаца и да ће бити све теже за републиканце да на савезном нивоу однесу победе, укључујући и у трци за Белу кућу. Другим речима, демократе су све учиниле да се ”случај Трамп” више никад не понови.

Но, ипак, почетком ове године им се десио сличан случај у малом. Мада је број отворених републиканских ”одметника” био релативно мали, он заправо симболизује једно много раширеније, дубинско незадовољство америчких грађана начином на који амерички систем данас функционише. Међутим, због доминације огромног новца, добрим делом и из потпуно нетранспарентних фондова, над америчким изборним системом, глас обичног народа је све теже чути.

Било како било, не мора нужно да значи да је Зеленски једини који је ”избаксузирао” амерички конгрес, с обзиром да су републикански незадовољници више пута истицали да нису задовољни некритичким и неконтролисаним одливом десетина и десетина милијарди новца америчких пореских обвезника у корумпирану украјинску рупу без дна, а неки од њих нису чак ни присуствовали ”историјском” говору Зеленског.

С друге стране, није искључено ни да ће заправо само ”тријумфално” појављивање Зеленског пред Конгресом на крају избаксузирати њега самог. Јер, као што је бивши оперативац ЦИА Лери Џонсон недавно истакао, није Зеленски први лидер неке земље утонуле у грађански рат који је ”тријумфално” доведен у Вашингтон да говори пред Конгресом и буде слављен као ”нови Черчил”.

Та част је пре Зеленског припала председнику Јужног Вијетнама, Нго Дин Диему, који је можда чак још помпезније од Зеленског дочекан у америчкој престоници 1957. године, да би већ 1963. године био убијен у државном удару који је организовала, а ко ће други – ЦИА снајка, ЦИА.

Ко је кога ”избаксузирао” – видеће се. Ако бих морао да се кладим на то ко ће дуже трајати, амерички конгрес или Зеленски, кладио бих се на овог првог. И то много дуже.