Кад год помислимо да су амерички званичници достигли максимум у улози окупационих управника у Србији, коју су сами себи ексклузивно доделили, увек нас изненаде тако што превазиђу сами себе.
Изјавом, да је сигуран да ће се шетња ЛГБТ заједнице одржати у суботу у Београду упркос одлуци МУП Србије да се тај скуп забрани, амбасадор САД Кристофер Хил практично је најавио и неку врсту државног удара у земљи која га је угостила.
Ствари су јасне и готово надреалне, иако јавност у Србији (политичка, интелектуална, медијска) годинама анестезирана осионим и бахатим изјавама западних званичника, више не реагује чак ни на поруке због којих страни дипломата заслужује црвени картон и протеривање из државе:
На основу Закона о јавном окупљању у складу са Уставом Републике Србије, Министарство унутрашњих послова донело је одлуку да не дозволи шетњу учесника „Европрајд 2022“ као ни учесника породичне шетње у организацији „антиглобалиста“.
То је званична одлука суверене и међународно признате државе – Републике Србије. То је закон. То је пресуда. То је коначна реч. То је амин.
Хил „заказује“ хаос за суботу
Али оно што би требало да важи за све грађане, активисте, НВО организације, институције и за све цивилизоване земље, не важи за амбасадора Сједињених Америчких Држава. Оно што важи за све не важи за Кристофера Хила.
За њега не важе безбедносне процене државних органа Србије које су утврдиле да „постоји висок ризик да ће безбедност учесника обе шетње на најављеним трасама бити угрожена, као и безбедност других грађана“.
За Хила не постоји службени закључак српских служби да „постоји опасност да ће доћи до напада и сукоба, као и опасност од насиља, уништавања имовине и других облика нарушавања јавног реда у већем обиму“.
За амбасадора Америке нису релевантне ни изјаве председника Србије Александра Вучића који је први објавио да ће ЛГБТ шетња бити отказана.
Хил себе доживљава као врховну власт Србије и он је сигуран да ће се „Прајд“ у суботу одржати. Па нек гори Београд. Нек пуцају лобање. Нек се разбијају излози.
Америчка рукавица у лице Београду
Дешава се и у развијенијим демократијама да грађани протестују чак и кад су им забрањени скупови.
У српској историји вишестраначја често се бунт изливао на улице и онда кад су окупљања, митинзи и демонстрације били забрањени.
Али да један странац, званичник друге земље, амбасадор и дипломата, потпуно отворено, самоуверено и готово цинично, смејући се свима у лице, позива на кршење закона и на организовање забрањене шетње – то је новост чак и у Србији.
Порука Хила на неки начин представља бачену рукавицу властима државе Србије и њеним институцијама.
Порука амбасадора САД нови је изазов за званични Београд али и добра прилика да се повуче црвена линија.
И да се покаже да ће се у суботу у Београду поштовати закон Србије, а не закон Кристофера Хила.