Алистер Крук: Путин не жели нови Брест-литовск

Трампов покушај „будимпештанског сценарија“ (тј. самита Путин-Трамп заснованог на ранијем „разумевању“ постигнутом на Аљасци) једнострано је отказан (од стране САД) усред оштрих несугласица. Путин је иницирао телефонски разговор у понедељак који је трајао два и по сата. Наводно је тада руски председник оштро говорио о недостатку припреме Сједињених Држава за успостављање политичког оквира – како у вези са Украјином, тако и, што је још важније, у погледу ширих безбедносних потреба Русије.

Међутим, када је америчка страна објавила вест о састанку, било је јасно да се Трампов предлог (поново) вратио на доктрину Кита Келога (америчког изасланика за Украјину) о „замрзнутом сукобу“ дуж постојеће линије контакта, који би претходио било каквим преговорима.

Трамп је сигурно знао много пре него што су разговори у Будимпешти уопште предложени да је Москва више пута одбацила ову Келогову доктрину. Па зашто је онда поново изнео тај захтев? У сваком случају, сценарио будимпештанског самита морао је бити отказан након што је унапред договорени „припремни“ разговор између министра спољних послова Сергеја Лаврова и државног секретара Марка Рубија наишао на зид. Лавров је, наиме, поново инсистирао да примирје по Келоговом моделу, засновано на постојећем стању на терену, не долази у обзир.

(Не)могућ договор

Изгледа да је америчка администрација очекивала да ће њене претње о снабдевању Украјине ракетама „томахавк“, уз све оштрију реторику САД о могућим дубоким ударима на територију Русије, бити довољан притисак да Путин пристане на замрзавање сукоба у формату „овде и сада“, док би сва даља разматрања детаља и ширег решења била одложена – на неодређено време.

Према извесним наводима, руски војни аналитичари су рекли Путину да су Трампове претње блеф. Чак и ако би испоруке ракета „томахавк“ заиста биле обезбеђене, њихова количина би била ограничена и не би могла да нанесе Русији никакав тактички или стратешки пораз.

Ток догађаја указује на то да Трамп или није схватио ову „реалност“ у преговорима са Русима – упркос томе што се већ две године понављало да Русија неће пристати на „замрзавање сукоба овде и сада“. Или, пак, да су такозвани „dark money“ интереси извршили снажан притисак на Трампа, поручивши му да прави мировни процес са Русијом сада није дозвољен.

Зато је Трамп отказао цео сценарио, промрмљавши пред медијима да би сусрет у Будимпешти био „губљење времена“ и оставивши својој администрацији (министру финансија Бесенту) да објави нове санкције против највећих руских нафтних компанија, уз позив савезницима да им се придруже.

Подсетимо се – „руска“ реалност је у томе да Путин не жели да понови грешку из 1918. године, када је Русија, под притиском Немачке, потписала понижавајући Брест-литовски мир. Путин често понавља да су управо притисци типа „хајде само да зауставимо рат“ 1918. године коштали Русију статуса велике силе и читавих генерација изгубљених живота. Огроман напор милиона људи замењен је понижавајућим Брест-литовским миром. Уследили су хаос и колапс.

Путин и даље остаје фокусиран на успостављање нове европске архитектуре безбедности, иако Трампов нестабилан карактер и непозната ограничења доводе у питање нове иницијативе или састанке које Путин покрене. Путин је љут. Многе руске „црвене линије“ су прекорачене; ескалација је неизбежна, можда на непредвидивом, до сада незабележеном нивоу.

Европљани, који су добили ветар у леђа отказивањем састанка у Будимпешти, промовишу „нови/стари“ план у 12 тачака који искључује територијалне уступке и прописује примирје дуж тренутних линија фронта. Западна владајућа структура јасно ставља до знања: Русија мора бити поражена.

Ескалација је већ почела: најављене су нове санкције ЕУ на увоз руског гаса, а преко ноћи су изведени удари на рафинерије нафте у Мађарској и Румунији (чланицама НАТО-а). Порука државама ЕУ је јасна: нема повлачења. Пољски премијер Доналд Туск је на платформи X нагласио: „Сви руски циљеви унутар ЕУ су легитимни“. Очигледно је да је ЕУ спремна да иде до крајњих граница како би водила рат сама, приморавајући све на послушност.

С обзиром на то да кијевска страна не може ни да замисли повлачење са било ког дела своје територије – док Русија задржава превагу у војној снази – тешко је видети како било какви преговори могу бити изводљиви у овом тренутку. Вероватно ће судбина Украјине бити одлучена тестирањем снаге. Ургентност ЕУ у настојању да приволи Трампа на своју страну вероватно одражава њен страх од убрзаних и све јаснијих руских војних победа.

Кинеска игра

Ове турбуленције у вези руско-украјинског питања дешавају се док Скот Бесент путује у Куала Лумпур како би изазвао реакцију Кине на изненада проширене (након, очигледно, обећавајућих трговинских преговора) америчке контроле извоза технолошких производа у Кину. Кина је узвратила увођењем ограничења на ретке метале.

Љутити Трамп је експлодирао – претећи Кини царинама од 100 одсто. Америчко берзанско тржиште, пратећи добро познати образац, прво је пало, али је Трамп брзо објавио оптимистично саопштење управо пред отварање „тржишта фјучерса“, и купци су похрлили, па су акције достигле рекордне висине. За Американце, све је било у реду.

Међутим, прошлог понедељка, Трамп је послао неочекивано позитивне тонове према Кини: „Мислим да ћемо, када завршимо састанке у Јужној Кореји [са Си Ђинпингом], имати заиста фер и сјајан трговински споразум са Кином“, навео је амерички председник том приликом.

Он је изразио наду да ће Кина поново почети да купује америчку соју, након што је њен извоз драстично пао због царинског сукоба. Такође је позвао Кину „да престане с фентанилом“, оптужујући кинеске власти да нису успеле обуздати извоз синтетичког опиоида и његових хемијских прекурсора. И да би осигурао још једно достизање берзанског рекорда, Трамп је додао да не мисли да „Кина жели напасти Тајван“.

Сада када је Москва практично блокирала амерички „будимпештански“ план, остаје питање да ли ће и кинески председник Си Ђинпинг сматрати да је вредно настављати сарадњу са Трампом, с обзиром на његову непредвидивост и нервозу коју то изазива (састанак у Јужној Кореји још није потврђен). Изгледа да ће тензије само расти. (Састанак је ипак одржан, прим. прев.)

Можда, међутим, Трампов пренаглашено позитиван вербални однос према Кини указује на нешто друго, што је потенцијално шокантан развој догађаја за Трампа и САД? Од новоизабране премијерке Јапана, Санае Такаићи, се у јавности очекивало да ће, по ступању на дужност, пратити снажну антикинеску реторику, ојачати савез са САД, повећати војну моћ Јапана и радити на обуздавању Пекинга. Ипак, десило се супротно.

У свом првом обраћању нацији, Такаићи је изјавила да неће подржавати амерички трговински рат против Кине и да неће постати инструмент америчког економског притиска. Она је отворено критиковала Трампову царинску политику, назвавши је „најопаснијом грешком 21. века“.

Ројтерс је коментарисао да је њен став у Вашингтону био потпуно неочекиван. Практично велики шок. Испоставило се да је, откако је ступила на дужност, нова премијерка одржала низ састанака са највећим јапанским корпорацијама које су јој пренеле јединствену и хитну поруку: Једноставно – јапанска економија не би преживела још један трговински рат.

Недељу дана након ступања на дужност, она је отворено изразила подршку Кини, извршивши највећи спољнополитички заокрет од Другог светског рата. Кина се више не сматра „непријатељом“.

Разградња хегемоније

Нова ера у Азији је наступила. Трамп је остао у шоку: оптужио је Такаићи да је издала принципе слободне трговине. CNN је то назвао „ножем у леђа“ од стране блиског савезника. Али најгоре је тек следило: анкете су показале да премијерка ужива 60 одсто подршке за свој став о јапанској економској независности, а више од половине грађана подржава и њен став о Кини!

Bloomberg је објавио још нешто врло занимљиво: Такаићи је, у сарадњи са Кином и Јужном Корејом, започела стратешку прерасподелу азијске монетарне архитектуре као одговор на све чешћу употребу економске моћи Вашингтона као притиска. Кина, Јапан и Јужна Кореја граде заједничку валутну зону. Предложени трилатерални своп омогућио би им да обрачунавају трговину, проширују ликвидност и управљају кризама користећи своје валуте – потпуно независно од Запада.

Кад би ови пројекти заживели, они би полако разграђивали темеље примата долара уклањањем 15 одсто глобалне трговине из доларске сфере. То би вероватно довело до колапса целокупног постојећег (про-западног) азијског баланса моћи.

Ни ту није крај: визија Такаићи уклапа се са развојем дигиталног клириншког система ШОС/БРИКС-а широм Средње Азије. Међутим, Трамп жели да БРИКС буде разбијен, заједно са свим другим претњама хегемонији америчког долара. Очекује се ескалација и још претњи царинама.

Ако Кина не одговори довољно ентузијастично на Трампову „офанзиву шармом“, ситуација ће вероватно ескалирати истовремено са ескалацијом према Русији (а могуће и Ирану и Венецуели). Трамп је већ запретио Јапану санкцијама, иако ће то вероватно само гурати ову земљу ближе Кини, где сада доминирају јапански трговински интереси. Испред нас је нестабилан период, вероватно обележен насилним осцилацијама на финансијским тржиштима.

Русија и Кина остају чврсто усклађене по геополитичким питањима – и обе могу имати друге разлоге да наставе разговоре са Трампом (чак и само да избегну случајно изазивање финансијске кризе на Западу за коју би биле окривљене), или због војне координације и избегавања сукоба. Али чини се да Трампове тактике притиска све више изазивају супротан ефекат – док дуг и кредитна криза у САД постају све озбиљнији.

Сви ови геополитички чворови могу се претворити у пламен. Украјина–Русија, Венецуела, Иран, Сирија, Либан, Пакистан–Индија, а наравно и Појас Газе и Западна Обала, само су неки од жаришта. Ситуација је крхка; Трамп делује изван оквира стратегијске анализе, а Европљани немају стварно вођство и налазе се у стању ратне психозе.

Као што стара бечка пословица каже: „У Бечу је ситуација очајна – али не и озбиљна“ (тј. не треба очекивати да ће било ко на Западу реаговати са икаквом дозом озбиљности).

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Превод: Михаило Братић/Нови Стандард

Извор: eurasiareview

Насловна фотографија: Franck Robichon/Pool Photo via AP